O hrabrom potezu glumice Milene Radulović, koja je sa još nekoliko devojaka prijavila učitelja glume Miroslava Miku Aleksića za seksualno zlostavljanje, u emisiji "Probudi se" govorile su glumica Jelena Veljača i psihološkinja Ana Vlajković.
„Rastemo u svetu u kojem verujemo roditeljima, verujemo starijim ljudima, oni nam zadovoljavaju potrebe. Razvija se odnos poverenja i zlostavljači to vrlo dobro znaju da koriste u svoju korist – da dete prihvata da je to drugi član porodice. Problem je u tome što narušiti na taj način poverenje deteta je nešto što je detetu neshvatljivo“, objasnila je na početku psihološkinja Vlajković.
Kada se trauma dogodi, dete prvo oseća slom, pa negaciju, pa fazu besa koja je okrenuta prema sebi, fazu krivice, naglašava Vlajković. Međutim, sve je individualno i zavisi od mnogih faktora.
„Izaći iz kruga nasilja u tako ranoj dobi je jedna od najtežih stvari koju pojedinac može učiniti. Milena je to učinila da se to ne bi događalo drugoj deci koja bi došla u tu školu glume“, ukazala je Jelena Veljača.
Glumica je objasnila da Milena sada živi u Rusiji i da joj je to verovatno pomoglo da pronađe hrabrost. Mnoge žrtve traumu potrisnu, ali Milena to nije učinila, što je dostojno divljenja, smatra Veljača.
Osvrnula se i na užasne komentare u kojima se žrtva okrivljuje.
Pročitajte još:
„Komentari su posledica potpunog neznanja o tome kako funkcioniše krug zlostavljanja, koji žrtvu uvuče kao aktivnog učesnika u isti, i zapravo izaziva ogroman osećaj krivice kod žrtve, koja počinje da se pita ‘jesam li ja ovo zaslužila'“, kaže Jelena Veljača.
Glumica smatra i da je Milena čak rano progovorila, iz njenog iskustva rada sa žrtvama seksualnog nasilja.
„Postoji nešto i u patrijahalnom društvu, a to su sva zapadnjačka društva, pogotovu naša balkanska – to je traženje savršene žrtve. Pre ćemo verovati ženi koja je neatraktivna, koja je u teškoj ekonomskoj situaciji, koja je negde na selu, nego prekrasnoj, glamuroznoj, uspešnoj mladoj ženi koja sada odjednom progovara. Postoji jedan trik: je li žrtva nešto dobila od toga, to je konstantno pitanje“, konstantovala je Veljača.
Objasnila je da nama svima treba objašnjenje za to što se dešava, jer ljudi često ne prihavataju da se okrutni zločini zaista dešavaju – i to u krugu poverenja ili čak u porodici. Najjeziviji deo zlostavljanja je „grooming“ odnosno „pripremanje“ deteta da najzad pristanu na zlostavljanje jer misle da će tako zadovoljiti osobu koju poštuju i vole, smatra Veljača, dodavši da nema kazne koja je dovoljna za taj „zločin nad zločinima“.
Seksualni delikti se inače prijavljuju posle 15 ili 20 godina, koliko je potrebno da mlada osoba obradi sadržaj koji se dogodio i da se osnaži dovoljno da prođe čitavu torturu ponovo, pojasnila je Ana Vlajković.
Najgori deo traume je osećanje krivice i osećanje stida koje proizlazi iz osećanja krivice – žrtve razmišljaju kako će reagovati okruženje i njihove porodice.
„Nasilje ne zna za klase, za novac, za obrazovanje. Zaprepastili biste se koliko u uglednim i bogatim porodicama postoji seksualnog nasilja i incesta“, ukazala je Vlajković.
Seksualno nasilje je dosta stigmatizovano, smatra Jelena Veljača.
„Seksualno nasilje je ona najgora mračna tajna koja pomalo čak i iritira. Niko ne želi o tome čuti, to nek bude negde tamo, u crnoj hronici. U tom smislu je Milenina pozicija vrlo važna, jer je sebe stavila u poziciju gde će uz njeno ime zauvek vezivati ova ispovest, bez obzira na to što je uspešna glumica koja radi i u inostrantvu“, rekla je Veljača.
Psihološkinja Vlajković ukazala je da je zabrinjavajuće i što su roditelji isključivani iz škole glume, čime se deci davao utisak da su „mali ljudi“.
„Rekla bih da je to bila neka vrsta kulta ili sekte, gde se znalo da su deca koja tu dolaze privilegovana jer će imati veću prohodnost na FDU. A roditelji su ih slali i da nauče lepe manire, da čitaju knjige…“, rekla je Vlajković.
Veljača smatra da je ovo trauma i za roditelje koji su Aleksiću verovali.
„Volela bih reći nešto i o glorifikaciji submisije koja je izuzetno prisutna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Zaista je zastrašujući momenat to što su se deca ovde vodila da bi se naučila lepom ponašanju. Ali lepo ponašanje je sintagma koja se koristi kao sinonim za submisiju. Roditelji imaju osećaj ako odvedu decu negde, smatraju da će im on dati uvid u staromodno društvo kakvo je bilo pre nego što je počelo da se raspada – pa će onda svi da se pokoravaju velikom gazdi, naučiti kako da se pokoravaju pred njegovom veličinom i kako da budu ponizni“, rekla je Veljača, dodavši da su odlike starog društva „fašizam i ćutanje o zlostavljanju“.
Poručila je da se submisija treba dekonstruisati i ne treba žaliti za vremenom kada je neko bio okrutan prema nama, jer je to prostor za zločinačke umove i zlostavljanje.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare