Srbija se crveni na mapi zbog koje ceo svet strahuje (ili bi bar trebalo)

Istraživanje, objavljeno u časopisu Science Advances, takođe identifikuje zemlje koje su najranjivije na epidemije – i one koje su najmanje opremljene za njihovo otkrivanje i suzbijanje.

Šta otkriva ova mapa rizika od bolesti

Istraživači su mapirali bolesti sklone epidemijama u gotovo svakoj zemlji na Zemlji. Studiju je vodila Angela Fanelli, veterinarska epidemiološkinja u Zajedničkom istraživačkom centru (JRC) Evropske komisije. Njeno istraživanje se fokusira na to kako promene u okolini uzrokovane ljudskim delovanjem oblikuju rizik od epidemije i opterećuju sposobnosti zemalja da efikasno reaguju na krize.

Model je pokazao da 6,3 odsto globalne kopnene površine spada u kategoriju visokog rizika, dok je dodatnih 3 odsto klasifikovano kao vrlo visok rizik, prenosi N1info.ba.

Otprilike 20 odsto ljudi živi u područjima srednjeg rizika, dok 3 odsto naseljava zone visokog ili vrlo visokog rizika.

Zoonoze i rizik od bolesti

Većina bolesti na mapi su zoonoze - bolesti koje se prenose sa životinja na ljude putem infekcije i kontakta. U jednom pregledu procenjuje se da skoro tri četvrtine novih infekcija kod ljudi širom sveta počinje kod životinja.

Kad se ljudi šire na staništa divljih životinja, dolazi do "prelivanja" virusa.

Sve prioritetne bolesti Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na ovoj mapi nalaze se na kratkoj listi pažljivo praćenih opasnih zoonotskih pretnji.

Klimatski obrasci i epidemije

Zagrevanje vazduha i vode menja mesta gde životinje, insekti i virusi mogu da napreduju – što menja osnovnu geografiju zaraznih bolesti. Novo modeliranje sugeriše da više temperature, obilnije padavine i dublje suše povećavaju rizik od izbijanja bolesti.

Nedavna istraživanja povezuju klimatske promene s promenjenim migracijskim rutama, ciklusima razmnožavanja i staništima koja divlje životinje približavaju ljudima.

Duže tople sezone omogućavaju komarcima i krpeljima koji prenose bolesti da prežive na novim mestima, potiskujući ranije tropske infekcije na veće geografske širine.

Kontakt s divljim životinjama

Krčenje šuma za farme, puteve i rudnike dovodi ljude u bliži kontakt s divljim životinjama koje mogu biti domaćini novim virusima i patogenima.

Zgusnuta koncentracija ljudi i životinja u naseljima i na industrijskim farmama povećava mogućnosti za brzo širenje virusa.

Osim toga, gubitak biodiverziteta, raznolikosti biljnog i životinjskog sveta u ekosistemu, ponekad može pogodovati vrstama koje prenose opasne patogene.

U novom radu, gustina naseljenosti pojavila se kao najjači pojedinačni pokretač rizika od izbijanja zaraze, nadmašujući bilo koji pojedinačni faktor okoline.

Ko je spreman, a ko nije

Istraživači su izgradili i indeks rizika od epidemije koji kombinuje verovatnoću izbijanja bolesti sa kapacitetom za odgovor. Zemlje poput Papue Nove Gvineje i Republike Kongo nalaze se na vrhu suočavajući se s intenzivnim rizikom, ali ograničenom zdravstvenom infrastrukturom.

Ovaj indeks ne pripisuje krivca. On otkriva gde klinike, laboratorije i obučeno osoblje mogu biti preopterećeni brzorastućom epidemijom.

Nasuprot tome, mnoge zemlje s visokim prihodima pokazuju nizak rizik od izbijanja zaraze, ali snažne kapacitete, što ih čini potencijalnim centrima za laboratorijsku podršku i proizvodnju vakcina.

Šta znači visok rizik od bolesti

Čak i ako živite daleko od istaknutog žarišta zaraze, vreme i lokacija izbijanja bolesti oblikuju obrasce putovanja, trgovinu i lance snabdevanja.

Moderni vazdušni promet može premestiti zaraženu osobu između kontinenata za nekoliko sati, ali snaga zdravstvenih sistema određuje šta će se sledeće dogoditi.

Velike populacije žive na mestima gde model pokazuje umeren rizik, što znači da bi lokalne zdravstvene službe i dalje mogle da budu opterećene tokom teške epidemije.

Pripremljenost se ne odnosi samo na broj bolničkih kreveta dostupnih lokalno. Ona takođe uključuje rano otkrivanje bolesti, jasnu komunikaciju i pouzdan pristup vakcinama.

Korišćenje prediktivnih modela pre nego što kriza nastupi

Modeli koji uče iz prošlih epidemija mogu da označe mesta gde se opasni virusi verovatno pojavljuju pre nego što lekari vide slučajeve.

U ovoj studiji, algoritmi su kombinovali satelitske snimke, klimatske podatke, karte korišćenja zemljišta i prošle infekcije kako bi procenili gde bi mogle da počnu buduće epidemije.

Druga studija je rangirala porodice virusa prema pandemijskom potencijalu kako bi pomogla nadležnima da odluče koje vakcine će unapred i efikasnije razviti.

Alati poput ovih ne mogu tačno reći koji će se virus pojaviti, ali sužavaju mogućnosti i usmeravaju ciljani nadzor i zalihe.

Priprema za Bolest X

SZO stalno revidira svoju kratku listu prioriteta, dodajući nepoznate pretnje pod nazivom "Bolest X", kako bi podstakla fleksibilnu spremnost.

U Evropi, Uprava za spremnost i odgovor na vanredne zdravstvene situacije fokusira se na klimatski osetljive pretnje poput ebole, zike i krimsko-kongoanske hemoragijske groznice.

Globalna saradnja na podacima nadzora, platformama za vakcine i brzom finansiranju znači da klaster u jednoj zemlji može pokrenuti zaštitne akcije u drugim zemljama. U tom kontekstu, ova mapa služi kao alat za upozorenje i planiranje. Ona pokazuje gde podrška mora da stigne pre nego što se epidemije razviju.