Ovaj deo tela zovu „drugim srcem“: Važno je da ga aktivirate svakog dana ako želite da živite dugo i kvalitetno

Mišići listova pritiskaju vene u donjem delu nogu i tako potiskuju krv naviše. Taj proces je toliko značajan za cirkulaciju da se listovi ponekad metaforički nazivaju i „drugim srcem“ čoveka.

Naravno, oni ne mogu da zamene pravi srčani mišić. Njihova uloga je drugačija, ali veoma važna: pomažu organizmu da savlada jedan od najtežih zadataka krvotoka – da krv iz nogu vrati prema srcu uprkos delovanju gravitacije.

Kako funkcioniše „pumpa“ u listovima

Srce arterijama šalje krv bogatu kiseonikom do svih delova tela. Kada krv stigne do nogu, mora da se vrati kroz vene, u kojima je pritisak znatno niži.

Vene, za razliku od srca, nemaju sposobnost da same proizvedu snažan potisak.

Tu na scenu stupaju mišići listova.

Dok hodamo, trčimo, penjemo se uz stepenice ili podižemo pete, mišići zadnje strane potkolenice se stežu. Pri tome pritiskaju okolne vene i guraju krv prema gore.

Istovremeno, mali jednosmerni zalisci u venama sprečavaju da se krv između dve kontrakcije vrati prema stopalima.

Na taj način svaki pokret noge pomaže da krv napravi još jedan „korak“ prema srcu.

Šta se događa kada ova pumpa ne radi dobro

Ako mišićna pumpa u listovima funkcioniše pravilno, sprečava zadržavanje veće količine krvi u nogama.

Kada je njena funkcija oslabljena, mogu da se pojave oticanje članaka, osećaj težine, bol i nelagodnost u nogama.

Dugoročno, slabija funkcija ove pumpe može biti povezana i sa problemima vena.

Postoje i istraživanja koja ukazuju da stanje ovog mehanizma može da govori nešto i o opštem zdravstvenom stanju čoveka.

U studiji objavljenoj 2020. godine analizirani su podaci 2.728 odraslih osoba koje su prošle vaskularna testiranja u laboratoriji klinike Mayo u Minesoti.

Istraživači su utvrdili da su osobe sa oslabljenom funkcijom mišićne pumpe listova tokom narednih godina imale veću stopu smrtnosti.

Posle deset godina, stopa smrtnosti bila je oko šest odsto kod osoba sa normalnom funkcijom, dok je kod onih sa oslabljenom funkcijom iznosila približno 18 odsto.

To, međutim, ne znači da su slabi listovi direktno izazvali smrt.

Slabija funkcija pumpe može da bude samo pokazatelj drugih problema, kao što su fizička neaktivnost, gubitak mišićne mase, bolesti zglobova, neurološki ili mišićni poremećaji ili generalno lošije zdravstveno stanje.

Veća studija potvrdila istu povezanost

Slični rezultati dobijeni su i u većem istraživanju klinike Mayo objavljenom 2024. godine.

Ovoga puta analizirano je gotovo 6.000 pacijenata.

Pokazalo se da je rizik od smrti bio veći što je mišićna pumpa listova izbacivala manju količinu krvi tokom pokreta.

Osobe sa najslabijom funkcijom imale su više nego dvostruko veći rizik od smrti u poređenju sa ljudima čiji su listovi efikasno potiskivali krv.

I ova studija bila je opservaciona, što znači da ne dokazuje da će vežbanje listova samo po sebi produžiti život.

Naučnici još ne znaju tačno zbog čega postoji ova povezanost.

Kako najjednostavnije aktivirati „drugo srce“

Dobra vest je da za aktiviranje mišićne pumpe listova nisu potrebne komplikovane vežbe.

Najjednostavniji način je hodanje.

Svaki korak dovodi do kontrakcije mišića i pomaže kretanju krvi naviše.

Sličan efekat imaju trčanje, penjanje uz stepenice i ponavljano podizanje na prste.

Posebno bi trebalo da obrate pažnju ljudi koji veliki deo dana provode sedeći.

Američko udruženje za srce preporučuje da se tokom radnog dana ustane i napravi nekoliko koraka najmanje jednom na sat.

Ako ustajanje nije moguće, mogu da pomognu i jednostavni pokreti stopalima – naizmenično savijanje i opružanje skočnih zglobova ili podizanje peta dok prsti ostaju na podu.

Ni dugo stajanje nije idealno

Važno je znati i da samo stajanje nije isto što i kretanje.

Ako stojimo potpuno mirno duže vreme, mišići listova se ne stežu dovoljno da bi efikasno potiskivali krv.

Zato je korisno povremeno napraviti nekoliko koraka, marširati u mestu ili podizati i spuštati pete.

Redovno vežbanje može da pomogne i u očuvanju mišićne snage sa godinama.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, poput brzog hodanja, uz vežbe za jačanje mišića najmanje dva dana u nedelji.

Kada otok i bol ne treba ignorisati

Oticanje nogu ne treba uvek automatski pripisivati dugom sedenju ili stajanju.

Ako se iznenada pojave bol, crvenilo, toplota ili izražen otok samo jedne noge, neophodna je medicinska procena.

Takvi simptomi mogu da ukažu na duboku vensku trombozu, odnosno krvni ugrušak u dubokim venama.

Pokreti listova mogli bi da utiču i na šećer u krvi

Zanimljivo je da aktiviranje mišića listova možda ima korist i izvan same cirkulacije.

U malom istraživanju iz 2022. godine naučnici su ispitivali pokret koji aktivira soleus, duboki mišić lista koji može dugo da radi bez velikog zamaranja.

Vežba je veoma jednostavna.

Osoba sedi, prednji deo stopala drži na podu, a pete naizmenično podiže i spušta.

Istraživači su ovaj pokret nazvali „soleus push-up“.

Rezultati su pokazali da produžene kontrakcije ovog mišića povećavaju potrošnju energije i mogu da pomognu organizmu u obradi glukoze i masti nakon obroka.

U kasnijem pilot-istraživanju, sprovedenom na samo deset osoba sa predijabetesom, ispitanici su izvodili ovaj pokret tokom dvočasovnog testa opterećenja glukozom.

Porast šećera u krvi bio je približno za trećinu manji nego kada su samo sedeli.

Ipak, ovde je potreban veliki oprez pri tumačenju rezultata.

Obe studije bile su male, a učesnici nisu uradili samo nekoliko podizanja peta, već su pokrete ponavljali tokom dužeg vremenskog perioda.

Zbog toga nekoliko podizanja peta ispod radnog stola ne može da zameni hodanje, redovno vežbanje niti medicinsku terapiju kada je ona potrebna.

Ali nalazi ipak pružaju još jedan dobar razlog da satima ne ostajemo potpuno nepomični.

Listovi možda nisu bukvalno drugo srce.

Ali svaki put kada se njihovi mišići stegnu, pravom srcu značajno olakšavaju posao.