9
Protok vremena može biti linearan, ali tok ljudskog starenja nije.
Studija je identifikovala prekretnicu u kojoj se obično dešava ubryanje starenja: oko 50. godine.
Nakon ovog vremena, putanja kojom vaša tkiva i organi stare je strmija nego u prethodnim decenijama, a vaše vene brže propadaju.
„Na osnovu promena proteina povezanih sa starenjem, razvili smo tkivno specifične proteomske satove starenja i okarakterisali putanje starenja na nivou organa“, piše tim koji predvode naučnici iz Kineske akademije nauka. „Vremenska analiza otkrila je infleksiju starenja oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je podložno starenju“, napominju.
Tim je istraživao kako se proteini u različitim tkivima menjaju tokom vremena, a nalazi objavljeni u časopisu Cell postavljaju temelje za razumevanje ljudskog starenja na sistemskom nivou kroz prizmu proteina.
Pročitajte još:
Istraživači su prikupili uzorke tkiva od ukupno 76 donora organa starosti između 14 i 68 godina koji su preminuli od slučajne traumatske povrede mozga. Takođe su dobili uzorke krvi.
Ukupno 516 uzoraka – iz 13 različitih tkiva – pokrivalo je sedam telesnih sistema: kardiovaskularni (srce i aorta), digestivni (jetra, pankreas i creva), imuni (slezina i limfni čvor), endokrini (nadbubrežna žlezda i bela masna masa), respiratorni (pluća), pokrovni (koža) i mišićno-skeletni (mišići).
Tim je napravio katalog proteina koji se nalaze u ovim sistemima, pažljivo beležeći kako se njihovi nivoi menjaju sa povećanjem starosti donora. Uporedili su svoje nalaze sa bazom podataka o bolestima i njihovim povezanim genima i otkrili da se ekspresija 48 proteina povezanih sa bolestima povećava sa godinama.
To je uključivalo kardiovaskularna stanja, fibrozu tkiva, masnu bolest jetre i tumore povezane sa jetrom.
Najizraženije promene dogodile su se između 45. i 55. godine, otkrili su istraživači.
Upravo u tom periodu mnoga tkiva prolaze kroz značajno proteomsko remodeliranje, sa najizraženijim promenama koje se javljaju u aorti – što pokazuje jaku podložnost starenju. Slezina je takođe pokazala trajne promene, kao i pankreas.
Da bi testirali svoje nalaze, istraživači su izolovali protein povezan sa starenjem u aortama miševa i ubrizgali ga mladim miševima kako bi posmatrali rezultate. Životinje tretirane proteinom imale su smanjene fizičke performanse, smanjenu snagu stiska, manju izdržljivost i slabiju ravnotežu i koordinaciju u poređenju sa netretiranim miševima. Takođe su imali izražene markere vaskularnog starenja, prenosi Science Alert.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
