antidepresivi
antidepresivi

Ako je depresija bolest modernog doba, onda je jasno zašto su antidepresivi lekovi o kojima se najviše priča.

Antidepresivi kao lekovi za depresiju

Antidepresivi su lekovi koji se koriste za lečenje kliničke depresije, anksioznih poremećaja, ali i nekih drugih mentalnih poremećaja.

U najvećem broju slučajeva terapija antidepresivima se prepisuje za lečenje sledećih stanja ili psihičkih poremećaja: za depresiju umerenog i visokog stepena; za učestale napadi panike i anksiozna stanja; za opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD); za post-traumatski stresni poremećaj (PTSD); za određene poremećaje u ishrani. Ponekad, antidepresivi se prepisuju i kod poremećaja hroničnog bola.

Kako deluju antidepresivi?

Antidepresivi deluju tako što stimulišu neurotransmitere.

Neurotransmiteri su supstance u mozgu zaduženi za prenos električnih signala između nervnih ćelija. Kad dođe do pada nivoa ovih prenosilaca u mozgu nastaje energetsko zatišje koje dovodi do oslabljenog rada glavnih neurotransmitera, koji regulišu opšte raspoloženje i emocionalno stanje čoveka – to su serotonin i noradrenalin. Disfunkcionalnost ta dva neurotransmitera se negativno odražava na čovekovo psihičko zdravlje, odnosno javljaju se depresija i/ili anksioznost.

Foto: Shutterstock

U tim slučajevima, prepisuju se antidepresivi koji bi trebalo da nakon određenog vremena podstaknu povećanje nivoa i ubrzan rad serotonina i noradrenalina u mozgu što vodi tome da pacijent oseti poboljšanje raspoloženja i opšteg psihofizičkog stanja. Takođe, stimulisanje rada neurotransmitera može uspešno prekinuti signale za bol, pa se terapija antidepresivima preporučuje i nekim pacijentima sa dugotrajnim odnosno hroničnim bolovima.

Vrste antidepresiva

Antidepresivi se dele na osnovu svog delovanja na konkretne neurotransmitere i to obično u pet grupa:

1. Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) – vrsta antidepresiva koja povećava koncentraciju serotonina u moždanoj funkciji

2. Inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina (SNRI) – povećava koncentraciju i serotonina i noradrenalina, pa je glavni izbor u slučajevima kada je klinički utvrđen nedostatak oba navedena transmitera

3. Inhibitori mono-amino-oksidaze (MAOI) – dejstvo je usmereno na sprečavanje razgradnje neurotransmitera, što je česta pojava kod osoba sa depresijom

4. Triciklični antidepresivi (TCA) – imaju slično dejstvo kao i SSRI, ali je efekat dosta agresivniji, pa se ređe prepisuju i to kod težih oblika depresije, ili onda kada lek iz prve grupe nema pozitivan efekat na pacijenta

5. Atipični antidepresivi – oni koji se ne uklapaju u druge grupe lekova i za koje nije u potpunosti shvaćeno kako deluju

Inače, možda treba napomenuti da su MAOI i triciklični antidepresivi najranije otkriveni i upotrebljavani kao terapija protiv depresije, međutim, kako imaju agresivne i česte neželjene efekte danas se ređe koriste, a zamenile su ih nove generacije blažih i jačih, ali bezbednijih lekova koji se prepisuju u zavisnosti od različitih faktora poremećaja.

Najbolji antidepresivi

Koji je najbolji antidepresiv? Brojne studije su upoređivale različite antidepresive kako bi došle do odgovora na pitanje. Nakon pregleda dostupnih istraživanja, Američko udruženje psihijatara (APA) otkrilo je da nijedan antidepresiv zapravo nije bio efikasniji u lečenju depresije od drugih.

Umesto toga, antidepresivi se obično preporučuju na osnovu faktora kao što su njihovi neželjeni efekti, cena i da li ste u prošlosti pozitivno reagovali na određeni lek.

Većina ljudi će početi da uzima ili selektivni inhibitor ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) ili inhibitor ponovnog uzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI). Ovi lekovi se generalno bolje tolerišu od drugih antidepresiva. Takođe mogu da leče i druga stanja koja ljudi ponekad imaju zajedno sa depresijom, poput anksioznosti.

Ali na kraju, najbolji antidepresiv je onaj koji vam daje najviše koristi sa najmanje neželjenih efekata.

Neželjena dejstva antidepresiva

Antidepresivi mogu da imaju mnoštvo različitih neželjenih efekata, budući da utiču direktno na procese u mozgu koji je centar svih dešavanja u našem telu i organizmu – od mučnine i glavobolje preko seksualne disfunkcije do skoka krvnog pritiska.

Kod gotovo svih vrsta antidepresiva se u prvim nedeljama terapije javlja mučnina, vrtoglavica, glavobolja, ali i izraženija anksioznost tj. napetost. Među čestim nuspojavama je i nesanica, pa lekari često uz antidepresive prepisuju neki lek za spavanje ili smirenje kako bi se taj simptom ublažio. Takođe, mogu se javiti gorušica i dijareja, pa se zato savetuje uzimanje terapije uz jelo ili nakon obroka, posebno osobama koje imaju osetljiviji digestivni sistem.

Foto: Shutterstock

Jači lekovi protiv depresije mogu izazvati i povišen krvni pritisak, zbog čega posebno moraju da budu oprezne osobe koje inače imaju kardiovaskularnih problema, a čak i kod mlađih pacijenata može se javiti odsustvo seksualne želje ili trenutna disfunkcionalnost u toku seksualnih odnosa.

Stručnjaci napominju da su svi ovi simptomi i neželjeni efekti uglavnom izraženi samo u prvim nedeljama uzimanja terapije, ali se kod nekih osoba mogu javljati i duže, u zavisnosti od težine depresije, opšteg zdravlja pacijenta, njegove starosti… U nekim slučajevima potrebno je javiti se lekaru radi promene terapije.

Da li antidepresivi utiču na menstruaciju?

Antidepresivi mogu da utiču i na menstruaciju, da poremete vaš ciklus tako što će odložiti ili blokirati ovulaciju. Najčešće se to dešava na početku korišćenja medikamenata, ali kao prateći efekat može se desiti i čak posle nekoliko meseci upotrebe leka. Naravno, neće se to desiti svakoj ženi koja uzima antidepresive.
Kad počinju da deluju antidepresivi?

Antidepresivi deluju sporo i njihov pravi efekat se vidi tek nakon minimum mesec dana upotrebe. Okvirna prognoza je da 40 do 60 odsto ljudi koji uzimaju antidepresive na recept osećaju poboljšanje simptoma u roku od šest do osam nedelja. Preporuka je da se antidepresiv uzima oko šest meseci za puno dejstvo. Svakako, treba imati na umu da na neke pacijente antidepresivi dolično deluju, dok drugi može neće osetiti nikakve efekte.

Antidepresivi bez recepta

Postoji mnogo, uglavnom prirodnih lekova tog tipa koje možete kupiti bez recepta. Najpopularniji antidepresivi bez recepta su persen ili kapi valerijane koja dokazano povećava GABA u mozgu koji smiruje i reguliše nervni sistem.

Prirodni antidepresivi

Ima mnogo prirodnih antidepresiva koji mogu doneti olakšanje, ali se i tu rezultati razlikuju od osobe do osobe.

Kantarion

Najbolji i najpoznatiji prirodni antidepresiv, oni koji zagovaraju prirodne metode lečenja kažu da kantarion može da deluje kao triciklični antidepresivi, ali pitanje je koliko je efikasan za dugotrajni tretman. Takođe, treba znati da kantarion može učiniti mnoge lekove manje efikasnim, a ukoliko ga kombinujete sa antidepresivima, u telu može da se akumulira opasna količina serotonina.

Omega-3 masne kiseline

Velike doze omega-3 masnih kiselina, koje se nalaze prvenstveno u ribi, ali i orasima i bademima, mogu poboljšati raspoloženje i lečiti depresiju, a mogu i smanjiti upalu ili efekte hormona kortizola povezanog sa stresom. S druge strane, mogu izazvati probleme sa varenjem ili stomakom i da razblaže krv.

Lavanda

Lavanda ima opuštajuća svojstva, i to ne samo kad se pije čaj, već i samim mirisom, a onima sa depresijom može da pomogne da spavaju bez neželjenih efekata tableta za spavanje.

Ginko biloba

Ova čudesna biljka utiče pozitivno na nervni sistem, podstiče bolje raspoloženje i pamćenje, i najbolja je za lečenje depresije koja je nastala usled starenja moždanih ćelija.

Žuti jasmin

Ima blagotvorno dejstvo na nervni sistem, preporučuje se kao jedan od najjačih prirodnih antidepresiva jer pospešuje dobar san i generalno dobro raspoloženje, zatim osećaj sreće i mira.

Šta su i kako deluju dualni antidepresivi?

Dualni antidepresivi su grupa najnovijih antidepresiva, koji deluju na selektivnu inhibiciju ponovne pohrane više neurotransmitera, ali bez nuspojava koje su imali triciklički antidepresivi (Selektivni inhibitori ponovne pohrane serotonina i noradrenalina – SNRI).

Foto: Shutterstock

Predstavnik ove grupe je venlafaksin, koji je prototip selektivnog inhibitora ponovne pohrane serotonina, noradrenalina, a u smanjenoj meri i dopamina, ali bez blokade alfa 1, kolinergičkih i histaminskih receptora. Dolazi do farmakološke sinergije što znači da je ovaj lek nekoliko puta efikasniji nego kad biste posebno uzimali selektivni inhibitor ponovne pohrane serotonina i selektivni inhibitor ponovne pohrane noradrenalina.

Ko sme da uzima antidepresiv tablete?

Antidepresiv tablete niko ne bi smeo da uzima bez nadzora lekara. Takođe, prepisana terapija se ne sme menjati ili prekidati bez prethodnog odobrenja od strane lekara. Prirodne antidepresive ljudi uzimaju na svoju ruku, ali i s njima treba biti oprezan, posebno ukoliko se kombinuju s nekim lekovima.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar