Avgust prže toplotni talasi, a šta nas čeka zimi? Meteorologija ima odgovor i kakav će nam biti kraj godine

Ali da li zaista postoji meteorološka veza između vrelog leta i hladne zime?

Kratak odgovor je ne. Vreme tokom jednog godišnjeg doba samo po sebi ne može pouzdano da nam kaže kakvo će biti sledeće.

Vrelo leto nije najava hladne zime

Atmosfera ne funkcioniše po principu jednostavnog izjednačavanja. Drugim rečima, višak toplote tokom leta ne mora nekoliko meseci kasnije da bude „nadoknađen“ velikom hladnoćom.

Zbog toga činjenica da je leto veoma toplo ne predstavlja dokaz da će naredna zima biti hladna. Isto tako, hladno leto ne znači da će zima biti blaga.

Vremenske prilike tokom leta i zime zavise od velikog broja faktora i obrazaca cirkulacije u atmosferi i okeanima. Oni se menjaju tokom vremena, pa atmosferska situacija koja je donela toplotni talas u avgustu ne mora imati presudan uticaj na ono što će se događati iznad Srbije u decembru, januaru ili februaru.

Upravo zbog haotične prirode atmosfere preciznost prognoze opada što se više udaljavamo od trenutka u kojem je ona napravljena. Sezonske prognoze zato ne pokušavaju da predvide kakva će temperatura biti određenog zimskog dana, već procenjuju verovatnoću da će neki period biti topliji, hladniji, vlažniji ili suvlji od višegodišnjeg proseka.

Zašto onda nekada posle vrelog leta zaista dođe hladna zima?

To svakako može da se dogodi, ali sama činjenica da je leto bilo vrelo nije uzrok hladne zime.

Moguće je da ista godina donese i ekstremno leto i veoma hladne periode tokom zime. To, međutim, ne znači da je jedno izazvalo drugo.

Na zimsku temperaturu u Srbiji i ostatku Evrope mogu da utiču položaj i intenzitet velikih sistema vazdušnog pritiska, kretanje vazdušnih masa, stanje Atlantika, okeanske temperature i veliki klimatski obrasci.

Posebno je važno kakva će se cirkulacija atmosfere uspostaviti nad Evropom. Ako ona omogući prodore veoma hladnog vazduha sa severa ili severoistoka kontinenta, Srbija može imati periode izrazito niskih temperatura. Ako, međutim, preovlađuje strujanje koje donosi topliji vazduh, zima može biti blaža.

Zato se odgovor na pitanje kakva će biti zima ne krije u tome koliko nam je bilo vruće u avgustu.

Možemo li već sada znati kakva će biti naredna zima u Srbiji?

Ne sa preciznošću koju imamo kod kratkoročnih vremenskih prognoza.

Sezonski modeli mogu da pruže određene signale nekoliko meseci unapred, ali oni predstavljaju procenu verovatnoće, a ne klasičnu vremensku prognozu.

Copernicus Climate Change Service objašnjava da sezonske prognoze daju verovatnoću da će naredni meseci biti topliji, hladniji, vlažniji ili suvlji u odnosu na uobičajene vrednosti. Pouzdanost generalno raste kako se približavamo periodu koji prognoziramo.

To je veoma važno kada govorimo o zimi u Srbiji. Čak i ako sezonski model pokazuje povećanu verovatnoću da će zima u celini biti toplija od proseka, to ne znači da tokom nje neće biti nekoliko veoma hladnih dana, snega ili snažnog prodora hladnog vazduha.

I obrnuto, sezonski hladniji period ne znači da će sva tri zimska meseca biti neprekidno hladna.

Šta trenutno pokazuju prognoze za Evropu?

Aktuelne sezonske prognoze ne podržavaju jednostavnu pretpostavku da će posle veoma toplog leta automatski uslediti hladna zima.

Copernicus u sezonskoj prognozi objavljenoj u julu navodi da se za Evropu tokom perioda koji prognoza trenutno obuhvata uglavnom povećava verovatnoća temperatura iznad proseka, uključujući kasnu jesen i početak zime.

Istovremeno, Svetska meteorološka organizacija objavila je da se tokom 2026. razvio El Ninjo i da modeli ukazuju na njegovo dalje jačanje tokom jeseni. Takvi veliki klimatski obrasci mogu da utiču na vremenske prilike širom planete, ali njihov uticaj na konkretnu zimu u Srbiji nije toliko jednostavan da bi se na osnovu samo jednog faktora moglo reći da li će ona biti hladna ili topla.

Zato će za pouzdaniju procenu zime biti potrebno pratiti nove sezonske prognoze kako se budemo približavali hladnijem delu godine.

Narodno pravilo koje meteorologija ne potvrđuje

Ideja da posle vrelog leta mora doći hladna zima privlačna je upravo zato što deluje logično. Ako je jedan deo godine doneo ekstremnu toplotu, očekujemo da drugi donese suprotnost.

Atmosfera, međutim, ne pokušava da uspostavi takvu ravnotežu između godišnjih doba.

Zbog toga ni veoma toplo leto, niti avgust obeležen toplotnim talasima, sami po sebi ne predstavljaju najavu ledene zime u Srbiji.

Hladna zima svakako je moguća, kao što su mogući i pojedinačni snažni hladni talasi čak i tokom zime koja je u proseku toplija nego što je uobičajeno. Ali da li će se to zaista dogoditi zavisiće od atmosferskih i okeanskih uslova koji će se razvijati tokom jeseni i zime, a ne od toga koliko je bilo vruće prethodnog leta.