Venecija tone sve brže i ne piše joj se dobro - sad se pojavio radikalan plan za podizanje grada o kojem priča ceo svet

Takvu ideju izneo je Pietro Teatini, profesor hidraulike na Univerzitetu u Padovi. Predlaže da se voda ubrizgava duboko ispod grada, čime bi se podiglo tlo na kojem Venecija stoji. Kaže da bi grad mogao da se uzdigne za čak 30 centimetara, što bi kupilo barem 50 godina vremena za osmišljavanje trajnog rešenja.

Zvuči kao naučna fantastika, ali projekat ima ozbiljnu naučnu podlogu, piše CNN. Dok Italija troši milijarde na sistem pomičnih brana MOSE koji štiti grad od visokih plima, Teatini smatra da podizanje samog tla može dugoročno pomoći.

Šta je MOSE sistem i kako radi

Venecija odavno živi s vodom, ponekad i protiv nje. Vlasti su preusmeravale reke, kopale kanale i upravljale lagunom kako bi očuvale grad. Ali, u 20. veku stvari su krenule po zlu. Tokom 60-ih i 70-ih crpljena je podzemna voda iz industrijske zone u Margheri, što je dovelo do dodatnog sleganja tla - gotovo 13 centimetara u samo dve decenije.

Danas se grad štiti sistemom MOSE, skupom barijerom koja se podiže iz morskog dna i zatvara lagunu pred izuzetno visokom plimom. Prvi put testiran 2020, projekat je planiran još 80-ih godina. Tada se verovalo da će se brane koristiti svega nekoliko puta godišnje.

Ali klimatske promene promenile su sve. Samo u poslednjih 20 godina nivo mora viši od 110 cm, koji uzrokuje ozbiljne poplave, zabeležen je više od 150 puta. MOSE se već aktivirao oko 100 puta, iako još nije zvanično pušten u puni pogon.

Svako podizanje brana zatvara lagunu, što utiče na brodski promet, prirodni sistem ispiranja lagune i ceo njen ekosistem. Istovremeno Venecija i dalje tone oko dva milimetra godišnje, dok more raste još brže, pet milimetara godišnje.

Kako bi podizanje tla funkcionisalo?

Teatini predlaže ubrizgavanje slane vode u duboke slojeve tla, na dubini od 600 do 1000 metara. Voda bi se pumpala kroz bušotine raspoređene u krugu prečnika deset kilometara oko grada, unutar lagune, bez dodirivanja Jadrana ili kopna.

Inspiraciju je pronašao u skladištima plina u dolini reke Po, gde su inženjeri primetili da se tlo podiže kad se spremnici pune, a spušta kad se prazne. Zašto taj princip ne bi primenili obrnuto, umesto vađenja, voda bi se vraćala u dubinu? Plan predviđa ravnomerno podizanje celog područja, za razliku od dosadašnjih pokušaja koji su uključivali injektiranje cementa, što bi u Veneciji zahtevalo stotine bušotina i bilo teško izvodljivo.

Testiranje bi trajalo godinama

Projekat bi započeo s testnom bušotinom prečnika 20 cm i dubine 1000 metara. U nju bi se umetnuo filter kroz koji bi voda lagano tekla u tlo. Postupak je sličan onom kod vađenja podzemne vode, samo u suprotnom smeru.

Teatini ističe da nije reč o frakiranju, tehnici koja koristi visoki pritisak za razbijanje stena, već o kontrolisanom ubrizgavanju pod niskim pritiskom, bez pucanja stena. Ako se voda pumpa prebrzo, mogu se stvoriti pukotine, što bi bilo izuzetno opasno. Testiranje bi trajalo dve do tri godine, a koštalo bi između 30 i 40 miliona evra. Ukupni projekat bio bi triput jeftiniji od MOSE-a, koji je već koštao više od šest milijardi.

Zatvoriti lagunu ili spasiti grad?

Neki predlažu radikalno rešenje - potpuno zatvaranje lagune i pretvaranje u jezero. To bi spasilo grad, ali uništilo prirodni ekosistem koji postoji više od 2000 godina. Teatini ističe da je laguna "deo same Venecije".

Neki stručnjaci sumnjaju u njegov plan, ali on tvrdi da je to zbog ograničenog znanja o dubinskim geološkim strukturama. Oni koji se bave geomehanikom dubokog tla, kaže, smatraju da je projekat izvodljiv. Profesor David Dobson sa Univerziteta u Londonu kaže da je "umereno optimističan", ali upozorava na složenost procesa - jednom kad stene izgube vodu, stisnu se i ne mogu se lako ponovno proširiti.

Spas ili odustajanje

Teatini se ovom idejom bavi decenijama. Njegov mentor Giuseppe Gambolati još je 70-ih predložio ubrizgavanje tečnosti duboko u tlo, ali projekat nikad nije ozbiljno razmotren.

"Moramo početi nešto da radimo, i to odmah", kaže Teatini. "Ovo je jedini predlog koji je već razrađen i može se testirati sutra, samo treba politička odluka."

U maju 2025. osnovana je državna agencija za lagunu koja će nadzirati buduće projekte. Bez obzira na to koji će se put izabrati, trošak će se meriti u milionima, ako ne i milijardama evra.

Neki se pitaju vredi li spasavati grad čija je populacija pala ispod 50.000, a 70% stanovništva preselilo se na kopno zbog turizma i visokih troškova života, ali Teatini odgovara: "Prepustiti grad sudbini bila bi najradikalnija opcija. Venecija je jedinstvena, ne postoji drugo mesto poput nje. I zato je moramo očuvati, ako je ikako moguće, u njezinom prirodnom okruženju: laguni, s gondolama, vaporetima i svim onim što čini njen duh", prenosi Index.hr.