286
"Životinje nalik vevericama" koje se mogu naći na jelovnicima restorana u Hrvatskoj, kao i dim cigareta na svakom koraku, zbunjuju turiste koji dolaze preko okeana...
Amerikanci koji dolaze u Hrvatsku često doživljavaju kulturološke šokove, a po forumima izražavaju čuđenje ili se smeju razlikama u kulturi – baš kao što i Evropljani to čine u obrnutoj situaciji. Neke od najzanimljivijih reakcija Amerikanaca na Hrvatsku Pun kufer je pronašao na forumima i turističkim stranicama.
„U Hrvatskoj se sve vrti oko hrane i pića. Kad dođem nekome u goste, već s vrata pitaju šta ću jesti i piti, a uobičajeno je i doneti kakvu flašu ili neki jestivi poklon. Hleb se jede uz svako jelo, uključujući i krompir i testeninu, što je takođe zanimljivo. Jedna od najčešćih rečenica koje čujem za stolom je: ‘Uzmi još malo da se ne baci.’ Čudi me da bacanje hrane ovde nije zakonom zabranjeno“, piše Liam.
„U Americi ljudi voze kilometrima da bi posetili lokalni park, a ovde za to vreme završim u drugom gradu ili preko granice“, piše P. B. i dodaje kako se iznenadio koliko imamo različit pojam o vremenu u ovom delu sveta. Kako je Evropa stari kontinent, ovde je uobičajeno reći da je novi grad star tek 150 godina, dok je preko okeana takvo mesto baš staro.
„Neverovatno je kako je u Evropi sve malecko u odnosu na Ameriku. Ulice su uske, auti su malecki, baš kao i kuće. Neki ljudi čak žive u porodičnim kućama koje su podeljene između različitih vlasnika. Tako nešto u SAD nije tako često“, navodi forumašica.
„Hrana u Hrvatskoj je ukusna, ali se mogu pronaći jela koja su itekako bizarna. Jela koja se pripremaju od želuca krava i svinja, kobasice od svinjske krvi ili puhovi (mala stvorenja slična vevericama) koji se mogu jesti u nekim delovima zemlje nisu za svakoga“, piše Leon.
„Super mi je kako Dalmatinci razgovaraju. Tako su glasni i temperamentni da mi je trebalo neko vreme da shvatim kako se ne svađaju, nego tako normalno razgovaraju o svakodnevnim stvarima. Različito im je to da se ne smeju toliko kao i Amerikanci niti se trude da budu jako ljubazni prilikom upoznavanja“, komentariše Olivia.
„Grozno je koliko ljudi puše. Na svakom koraku može se osetiti dim, a ponekad je naći kafić u kojem se može disati nemoguća misija. Video sam žene koje guraju dečija kolica s cigaretom u ustima, kao i decu od 12, 13 godina koja gase opuške po ulici“, užasnut je John.
Amerikance ipak izgleda najviše šokiraju javni WC-i koji se plaćaju, kao i „besplatni toaleti na kojima zaposleni prodaju toaletni papir“ i „izvlače novac od turista u nuždi koji nemaju drugu opciju nego da ostave novčanice ako nemaju kovanice“.
Neki komentarišu da ih „WC mafija“ ne čudi jer to nije prijatan posao; neki imaju „traume“ od žena koje bez srama odlaze u muške toalete, a neki su imali neprijatna iskustva kod prijatelja jer odvod nije radio.
„Radio sam s ljudima iz raznih delova Hrvatske i iznenadilo me koliko postoji razlika na tako maloj geografskoj površini: od toga kako govore do samog karaktera, neverovatno je koliko su drugačiji“, piše Lucas.
„Imam osećaj da se Hrvatima nikuda ne žuri. Kafe piju satima na terasama, a kašnjenje je uobičajena praksa. Zaposleni u pošti i na drugim poslovima tog tipa takođe imaju usporen tempo“, komentariše Emma.
Pozitivno im je što ljudi u Hrvatskoj paze na modu i primećuju koliko je lepih devojaka po gradu. Ali kažu da mnoge nisu srdačne poput Amerikanki.
Takođe, neobično im je što Hrvati ne ostavljaju velike napojnice. „Moj prvi obrok u Zagrebu bili su ćevapčići u malom restoranu s prijateljem iz Hrvatske. Platio sam, ali nisam ostavio veliku napojnicu jer su me upozorili da u Evropi nisu toliko velike kao u Americi. Prijatelj je video novčanicu koju sam ostavio na stolu, zgrabio je i tutnuo mi je u džep uz reči kako je to zaista previše“, navodi Amerikanac.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
