"Napustila sam posao u Nemačkoj od 4.200 evra neto i vratila se u Srbiju za 1.300. Nikad nisam bila srećnija": Ispovest koja je šokirala region

Za jedne je odgovor bio jasan, novac nije najvažniji, dok drugi smatraju da povratak nema smisla ako znači drastičan pad životnog standarda.

Mnogi koji su već doneli takvu odluku tvrde da se nisu pokajali.

„Napustila sam posao na kojem sam zarađivala 4.200 evra neto i vratila se kući da radim za 1.300 evra. Nikada nisam bila srećnija“, napisala je jedna korisnica.

Drugi su poručivali da postoje stvari koje se ne mogu kupiti novcem.

„Ne postoji plata koja može da zameni toplinu doma i porodice.“

Jedan korisnik napisao je da se iz Nemačke vratio u Srbiju uprkos znatno manjoj zaradi.

„Finansijski nije lako, ali se osećam mnogo bolje nego dok sam živeo u inostranstvu.“

Sličnu priču podelila je i žena čiji se suprug vratio iz inostranstva.

„Muž je napustio posao od 2.500 evra i vratio se kući. Danas zarađuje oko 770 evra, ali smo zajedno i mnogo smo srećniji. Oboje radimo i uspevamo da živimo normalno.“

Pojedini smatraju da 3.200 evra nije dovoljno velika plata da bi neko zbog nje menjao državu, učio novi jezik i prilagođavao se drugoj kulturi, osim ako za to nema ozbiljan životni razlog.

Međutim, veliki broj ljudi imao je potpuno drugačiji stav.

Za njih je povratak na Balkan korak unazad, bez obzira na emotivne razloge. Kao glavne probleme navodili su političku situaciju, korupciju i visoke troškove života.

„Ko misli da danas na Balkanu može pristojno da živi sa 1.300 evra, živi u zabludi. Inflacija je pojela vrednost novca.“

Drugi su bili još direktniji.

„Nikada se ne bih vratila zbog političke korupcije.“

„Da je ovde bilo dobro, ne bismo ni odlazili.“

„Ne bih se vratio ni za 2.500 evra, a kamoli za 1.300.“

„Ne postoji plata zbog koje bih se vratio.“

Jedan korisnik napisao je da je Norvešku odavno počeo da smatra svojim domom.

„Moja zemlja je Norveška. Ovde mi je odlično, a na Balkan više ne odlazim ni na odmor.“

U raspravi su se pojavile i teme koje nemaju mnogo veze sa novcem. Neki su isticali da su na ovim prostorima i dalje važne nacionalna i verska pripadnost, dok su drugi podsetili na ekonomsku realnost.

Prema njihovim navodima, mesečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Bosni i Hercegovini danas premašuje 1.500 evra, zbog čega plata od 1.300 evra više ne predstavlja sigurnost kao nekada.

Na kraju, mnogi su zaključili da pojam doma nema veze sa mestom rođenja, već sa tim gde se čovek oseća ispunjeno.

„Moj dom je tamo gde sam srećan. Trenutno je to Nemačka.“

Drugi je dodao:

„Dom je tamo gde sam ja. Ne zanima me dedovina niti kuća mojih roditelja ili baka i deka. To je bio njihov izbor, a ja biram gde želim da živim.“