Promena na ovom drveću je upozorenje da nas našu planetu očekuje pravi pakao: "Ceo svet će jako brzo umreti"

Ali gubitak ovih vrsta ne predstavlja samo udarac za lokalne šume – istraživanja pokazuju da to ugrožava čitave ekosisteme.

U izveštaju "Stanje drveća sveta iz 2021. godine" otkriveno je zapanjujuće otkriće: trećina svih vrsta drveća nalazi se na ivici izumiranja jer su promene na njima vidljive, što je oko 17.500 ugroženih vrsta. To je više nego duplo od ukupnog broja ugroženih sisara, ptica, vodozemaca i gmizavaca zajedno.

Neke vrste drveća su toliko retke da postoji samo jedan poznat primerak – poput usamljene palme Hyophorbe amaricaulis na Mauricijusu.

U nastavku tog rada iz 2022. godine, isti istraživači izdali su „upozorenje čovečanstvu“ o dalekosežnim posledicama gubitka drveća, uz podršku još 45 naučnika iz 20 različitih zemalja.

Biološkinja za zaštitu prirode Malin Rivers iz organizacije "Botanic Gardens Conservation International" i njene kolege opisale su koliko će ovi gubici uticati na ekonomiju, egzistenciju i ishranu ljudi.

Većina voća dolazi s drveća, kao i mnoge vrste orašastih plodova i lekova. Netrgovinski proizvodi drveta vrede oko 88 milijardi dolara godišnje. U zemljama u razvoju, 880 miliona ljudi koristi drvo za ogrev, dok 1,6 milijardi ljudi živi unutar 5 kilometara od šuma, oslanjajući se na njih za hranu i prihod.

Sve u svemu, drveće doprinosi svetskoj ekonomiji sa oko 1,3 biliona dolara godišnje, ali mi svake godine uništavamo milijarde stabala – krčimo ogromne površine radi poljoprivrede i urbanizacije.

Drvo je čitav mali svet za sebe – prepun života, kako jednoćelijskog tako i višećelijskog: biljaka, gljiva, bakterija, životinja. Kada nestane drvo, nestaje i ceo taj svet. Drveće je često osnova životne mreže koja ga okružuje.

Zapravo, polovina svih životinja i biljaka na planeti zavisi od staništa s drvećem.

„Gubitak staništa gotovo uvek znači i gubitak drveća – to je koren problema kada govorimo o izumiranju ptica ili životinja“, izjavila je Rivers za Nature World News 2022. godine.

„Ne možemo zaštititi ostala živa bića ako ne zaštitimo drveće.“

Kao i kod svih živih sistema, gubitak raznovrsnosti čini celu mrežu života ranjivijom. Manjak varijacija znači slabiji imuni odgovor, manju genetsku otpornost i slabiju prilagodljivost na promene, što drastično smanjuje šanse za preživljavanje u složenim, klimatski ugroženim uslovima.

Neke vrste drveća imaju jedinstvene odnose sa drugim vrstama i ne mogu biti zamenjene. Na primer, drvo zmajeve krvi (Dracaena cinnabari), relikt iz prašuma oligocenskog doba, dom je brojnim vrstama koje potpuno zavise od njega – uključujući i biljke i guštere koji ga oprašuju.

Zato izumiranje jedne vrste može izazvati efekat domina na sve vrste koje s njom sarađuju – čak i ako su i same retke. Vrste koje zavise od naših sve manjih šuma već su doživele pad od oko 53% od 1970. godine, a sve više šuma širom sveta pokazuje znakove ozbiljnog stresa.

Gubitak drveća ne utiče samo na biljni i životinjski svet – drveće je povezano i s tlom, atmosferom i klimom. Čiste vazduh, proizvode kiseonik i pomažu stvaranje padavina. U sebi skladište tri četvrtine svetske dostupne sveže vode i više od polovine ugljen-dioksida iz atmosfere.

Ako izgubimo dovoljno drveća, ciklus ugljenika, vode i hranljivih materija na planeti biće potpuno poremećen.

„Pokazujemo da raznovrsne šume skladište više ugljenika nego monokulture“, izjavila je Rivers za The Guardian.

„To važi i za druge ekološke funkcije – ne samo za hvatanje ugljenika, već i za pružanje staništa životinjama, stabilizaciju tla, otpornost na štetočine i bolesti, kao i na oluje i nepogode. Ako izgubimo raznovrsnost drveća, izgubićemo i raznovrsnost svih drugih organizama – ptica, životinja, gljiva, mikroorganizama, insekata.“

Nekim vrstama drveća ide bolje – uspevaju da iskoriste promene koje su izazvali ljudi, kao što je naseljavanje područja koje su opustošili požari. Ali mnogo više vrsta se nepovratno uništava upravo tim procesima.

Mnogo toga mora da se preduzme na kolektivnom nivou, ali i pojedinci mogu doprineti tako što će priznati značaj drveća i boriti se protiv tzv. „biljne slepoće“ – neprimećivanja i potcenjivanja biljaka. Istraživači su 2022. upozorili da je u Velikoj Britaniji broj studenata botanike na rekordno niskom nivou – baš u trenutku kad su nam biljke potrebnije više nego ikad.