4
U današnje vreme, nove tehnologije najčešće podrazumevaju pametne uređaje i elektroniku. Međutim, u srednjem paleolitu, pre desetine hiljada godina, tehnološki napredak značio je nešto sasvim drugo: nove vrste kamenog oruđa koje su bile manje, izdržljivije i višenamenske.
Srednji paleolit, period koji je trajao između 250.000 i 30.000 godina pre nove ere, izuzetno je važan za arheologe jer obuhvata prvo pojavljivanje modernog čoveka, njegovo širenje po svetu i razvoj brojnih novih oblika kamenih alatki.
U nedavno objavljenoj studiji u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, međunarodni tim istraživača, dokumentovao je prvo potpuno otkriće tehnologije iz srednjeg paleolita u Kini, koja je do sada bila poznata isključivo u Evropi i na Bliskom istoku.
Pročitajte još
Do sada se verovalo da su ljudi u Istočnoj Aziji preskočili ovu fazu razvoja. Smatralo se da su dok su Evropljani i Afrikanci osmišljavali napredne alatke, stanovnici Azije koristili najosnovnije oblike alata bez većih promena kroz vekove. Ovo otkriće ruši takva uverenja.
U Longtan nalazištu na jugozapadu Kine otkrivena je alatka poznata kao Quina strugač – vrsta kamenog alata koja je do sada bila poznata samo iz Evrope i Bliskog istoka. Ovi strugači su masivni, asimetrični i imaju široku i oštru radnu ivicu, idealnu za višestruku upotrebu i oštrenje.
Koristili su se za obradu mesa, kože, drveta i sličnih materijala. Mikroskopske ogrebotine i tragovi habanja na površini alata poklapaju se sa eksperimentalnim testovima koji su pokazali da je oruđe služilo za sečenje i struganje mekih i srednje tvrdih materijala.
U Evropi se veruje da su Quina strugači bili neophodni lovcima koji su se kretali u hladnim, sušnim predelima u potrazi za sezonskom divljači poput irvasa, konja, bizona ili džinovskih jelena. Alatke su im pomagale u obradi plena – ne samo za ishranu, već i za vađenje koštane srži i pravljenje odeće.
Tim istraživača iz Instituta za istraživanje Tibetske visoravni i Instituta za kulturno nasleđe iz provincije Junan, uz pomoć naučnika sa Univerziteta u Volongongu u Australiji, otkrio je Quina alate u slojevima zemlje starim između 50.000 i 60.000 godina.
Datiranje pomoću optičke luminiscencije – metode kojom se utvrđuje kada je zrno peska poslednji put bilo izloženo suncu – omogućilo je preciznu analizu starosti slojeva. Time je potvrđeno da su ovi alati korišćeni u isto vreme kada i slične alatke u Evropi, u doba neandertalaca.
Pored toga, analiza polena sa nalazišta pokazala je da su tadašnje klimatske prilike u Longtanu bile hladne i suve, s otvorenim šumskim i stepskim predelima – veoma slične onima u kojima su živeli neandertalci u Evropi.
Evropski stručnjaci za paleolitske alatke pomogli su u analizi i upoređivanju sa evropskim primercima, potvrdivši da se radi o istom tipu tehnologije.
U istom regionu ranije su pronađeni i takozvani Levaloa alati, još jedna sofisticirana tehnologija obrade kamena karakteristična za srednji paleolit. Zajedno sa novootkrivenim Quina alatkama, oni pokazuju da su stanovnici Istočne Azije u to vreme koristili raznovrsne i napredne metode obrade kamena.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje: ko je pravio ove alatke? Na nalazištu Longtan nisu pronađeni ljudski ostaci niti DNK, pa je nemoguće sa sigurnošću reći da li su ih pravili moderni ljudi, neandertalci, Denisovani – ili čak neka još nepoznata vrsta ljudi.
Zanimljivo je da se Quina tehnologija u Evropi gotovo isključivo vezuje za neandertalce, pa se pretpostavlja da bi isti slučaj mogao biti i ovde. Ipak, bez dodatnih dokaza, sve opcije ostaju otvorene.
Otkriće Quina alatke u Kini ne samo da proširuje našu predstavu o širenju ljudi i ideja u praistoriji, već i pokazuje da su tadašnji ljudi, bez obzira kojoj vrsti pripadali, bili domišljati, prilagodljivi i sposobni da razvijaju tehnologiju u skladu sa sredinom u kojoj su živeli.
U narednim istraživanjima tim planira da pronađe još starijih slojeva kako bi utvrdili da li je ova tehnologija razvijena lokalno ili je preneta iz drugih delova sveta.
Bez obzira na odgovor, jedno je sigurno: istorija čovečanstva i dalje ima mnogo tajni koje čekaju da budu otkrivene.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
