Naučnici pronašli ispod kilometra leda skriveni svet star 34 miliona godina: Sad znamo šta je ispod i ovo potpuno menja istoriju

Na dubini oko 2 kilometra ispod istočnoantarktičkog leda, istraživači su pronašli nešto izuzetno: drevan, netaknut pejzaž koji je ostao skriven više od 34 miliona godina.

Koristeći podatke sa satelita RADARSAT i tehnologiju radio-eho sondiranja (RES), naučnici su mapirali prostranu oblast veličine američke savezne države Merilend ili Velsa u Velikoj Britaniji. Otkriveni su drevne rečne doline, grebeni i baseni, zapečaćeni ispod Istočnoantarktičkog ledenog pokrivača. Ove geografske formacije potiču iz vremena pre nego što je Antarktik zaleđen – iz perioda kada je bio deo superkontinenta Gondvane, koji je uključivao i Afriku, Južnu Ameriku i Australiju, piše u istraživanju koje je objavilo "Nature Communications".

U to vreme, Antarktik nije bio ledena pustinja, već zelena, umerena zemlja, ispresecana rekama, prekrivena gustim šumama i možda naseljena ranim sisarima i gmizavcima.
Pre oko 34 miliona godina, tokom prelaza iz eocena u oligocen, došlo je do oštrog pada globalnih temperatura i nivoa ugljen-dioksida. Taj nagli klimatski preokret izazvao je široko rasprostranjeno zaleđivanje i formiranje masivnog Istočnoantarktičkog ledenog pokrivača (EAIS), koji je zatim zaključao ovaj drevni pejzaž, pretvarajući ga u vremensku kapsulu.

Zašto je ovo otkriće toliko važno?

Ovaj pejzaž je geološki sačuvan — njegove karakteristike ostale su oštro definisane, nepromenjene pod ledom desetine miliona godina. To znači da je područje bilo prekriveno "hladnim ledom", tj. ledom koji je čvrsto zaleđen za tlo, sprečavajući eroziju i očuvavši reljef u originalnom stanju.

Rad naučnika nije stao samo na mapiranju drevnih reka. Istraživanjem načina na koji su se glečeri širili i kretali preko ovog terena, tim pokušava da shvati kako je antarktički led reagovao na klimatske promene u prošlosti – i, što je još važnije, kako bi mogao da se ponaša u uslovima savremenog globalnog zagrevanja.

Ovo neverovatno otkriće pokazuje kako savremena tehnologija – od satelita do vazdušnih radara – omogućava naučnicima da zavire kroz led i vreme, rekonstruišući skrivenu istoriju Zemlje. A u tom procesu, dobijamo i nova oruđa da se suočimo s izazovima budućnosti.