Dogodiće se 13. aprila 2029: Iz svemira ka Zemlji dolazi nešto što čovečanstvo svojim očima još nije videlo (NASA sada otkrila sve)

Tog aprila na nebu će se odigrati prizor kakav čovečanstvo u zabeleženoj istoriji praktično nije imalo priliku da posmatra iz tako velike blizine. Astronomi poručuju da nema razloga za paniku, ali će pogled ka nebu svakako biti sve samo ne običan.

Asteroid Apofis izazvao je veliku pažnju još kada je otkriven 2004. godine. Prvi proračuni njegove orbite tada nisu mogli sa sigurnošću da isključe mogućnost sudara sa Zemljom u budućnosti, zbog čega je brzo postao jedan od najpoznatijih potencijalno opasnih asteroida.

Danas je situacija znatno mirnija. Astronomi su u međuvremenu mnogo preciznije odredili njegovu putanju i utvrdili da do sudara sa Zemljom 2029. neće doći. Ipak, 13. april 2029. ostaje jedan od najiščekivanijih datuma u savremenoj astronomiji.

Apofis će tada proći na približno 32.000 kilometara od Zemljine površine.

Poređenja radi, prosečna udaljenost Meseca od Zemlje iznosi oko 384.400 kilometara. To znači da će Apofis biti otprilike 12 puta bliži Zemlji nego Mesec.

Još impresivnije je to što će asteroid proći čak i bliže od orbita pojedinih geosinhronih satelita, koji kruže na oko 36.000 kilometara iznad naše planete.

Upravo zbog tako male udaljenosti, ovaj prelet biće jedan od najneobičnijih astronomskih događaja te vrste.

U povoljnim uslovima Apofis će iz pojedinih delova sveta moći da se vidi čak i golim okom, pa ovaj događaj neće biti zanimljiv samo naučnicima, već i milionima ljudi koji će želeti da ga posmatraju.

Nekada se zaista strahovalo od sudara

Kada je Apofis otkriven 2004. godine, prvi proračuni ukazivali su na mogućnost da bi u budućnosti mogao da se sudari sa Zemljom.

Posebno su se razmatrale 2029, 2036. i 2068. godina.

Zbog toga je asteroid veoma brzo postao jedno od najpoznatijih nebeskih tela koja prolaze u blizini naše planete.

Međutim, astronomi su ga tokom narednih godina pažljivo pratili pomoću optičkih teleskopa i radarskih posmatranja sa Zemlje. Kako su podaci postajali sve precizniji, tako je i njegova buduća putanja mogla da se izračuna sa mnogo većom pouzdanošću.

NASA danas navodi da Apofis 2029. neće udariti u Zemlju, a prema sadašnjim proračunima ne postoji opasnost od njegovog sudara sa našom planetom najmanje narednih 100 godina.

To je važna razlika.

Dakle, prelet će biti izuzetno blizak, ali prema svim sadašnjim saznanjima bezbedan.

Zbog toga naučnike danas više ne uzbuđuje mogućnost katastrofe, već retka prilika da asteroid ove veličine prouče iz neposredne blizine.

Svemirski „fosil“ širok oko 340 metara

Apofis je svojevrsna vremenska kapsula iz najranijeg perioda Sunčevog sistema.

Reč je o ostatku materijala iz vremena kada su nastajale planete, koji nikada nije postao deo neke planete ili meseca.

Njegov prosečni prečnik procenjuje se na oko 340 metara, dok njegova najduža osa dostiže najmanje 450 metara.

Upravo kombinacija njegove veličine i ekstremno bliskog prolaska pored Zemlje učiniće 2029. godinu posebno važnom za astronome.

Naučnici će imati priliku da prouče i na koji način Zemljina gravitacija utiče na tako veliko svemirsko telo kada ono prođe na relativno maloj udaljenosti.

Zbog toga će Apofis pratiti veliki broj opservatorija na Zemlji, ali i instrumenata u svemiru, kako bi se što preciznije utvrdili njegov oblik, rotacija, sastav i druge fizičke osobine.

NASA mu šalje sondu koja je već ispisala istoriju

NASA se za susret sa Apofisom priprema i pomoću svemirske letelice.

Neće, međutim, biti reči o potpuno novoj misiji.

Sonda OSIRIS-REx već je ostvarila jedan veliki uspeh – 2023. godine donela je na Zemlju uzorke sa asteroida Bennu.

Umesto da nakon toga bude povučena iz upotrebe, NASA joj je dodelila novi zadatak.

Misija je dobila novo ime OSIRIS-APEX, odnosno OSIRIS-APophis EXplorer, a sonda je usmerena ka Apofisu.

Do asteroida će stići nakon njegovog istorijskog prolaska pored Zemlje 2029. godine i omogućiće naučnicima da još detaljnije prouče njegov sastav, površinu i ponašanje nakon bliskog susreta sa gravitacijom naše planete.

Važnu ulogu imaće i Međunarodna mreža za upozoravanje na asteroide, IAWN, čije aktivnosti koordinira NASA.

Uoči preleta i tokom samog događaja biće organizovane velike kampanje posmatranja pomoću teleskopa širom sveta.

Spektakl na nebu, a ne najava katastrofe

Priča o Apofisu dobar je primer koliko se procena opasnosti iz svemira može promeniti kada naučnici dobiju preciznije podatke.

Pre nešto više od dve decenije postojala je ozbiljna neizvesnost u vezi sa njegovom budućom putanjom.

Danas astronomi Apofis poznaju dovoljno dobro da mogu da isključe sudar sa Zemljom u narednih 100 godina.

Ipak, 13. april 2029. već je odavno označen u kalendarima brojnih astronoma.

Asteroid širok nekoliko stotina metara, ostatak iz vremena nastanka Sunčevog sistema, proći će pored naše planete bliže nego mnogi sateliti koje smo sami poslali u orbitu.

I upravo zbog toga, čak i bez ikakve opasnosti od udara, biće to jedan od onih astronomskih događaja koji će se dugo pamtiti.