U ovoj zemlji ljudi koji imaju decu su nesrećni, a ljudi bez dece žive mnogo bolje: Podaci otkrivaju pravu istinu

Novi član porodice uvek se opisuje kao najsrećniji trenutak u životu. Zaista, to može biti emocionalno intenzivnije od bilo čega što ljudski mozak može da doživi.

Ali trenutak kada postanete roditelj upravo je to, trenutak. Nakon toga, ostatak života provodite u toj ulozi. A to je već sasvim druga priča jer biti roditelj nije samo emocija, već i društvno-normativna uloga.

Gotovo svako društvo i kultura ističu, naglašavaju i slave važnost roditeljstva. Međutim, stvarnost roditeljstva sve je više u suprotnosti sa tim duboko ukorenjenim uverenjima, jer istraživanja ukazuju na postojanje takozvane „kazne roditeljstva“.

Jednostavno rečeno, u brojnim istraživanjima koja mere opštu sreću različitih populacija, roditelji dosledno prijavljuju niži nivo zadovoljstva u odnosu na odrasle koji nemaju decu.

Većina razvijenih zemalja beleži da su roditelji manje srećni i imaju niži nivo blagostanja od onih bez dece. Najveći jaz u sreći između ove dve grupe primećen je u Sjedinjenim Američkim Državama.

S druge strane, na suprotnom kraju skale, roditelji u Portugalu su blago srećniji od parova koji nemaju decu, a odmah iza njih nalaze se Mađarska, Španija i Norveška.

Jaz u roditeljstvu

Zašto uopšte postoji ta „kazna“ u vidu manjeg zadovoljstva? I zašto se toliko razlikuje od zemlje do zemlje?

Na neurološkom nivou, emotivna veza između roditelja i deteta izuzetno je snažna i značajna, ali istovremeno i kompleksna i zahtevna.

Briga o detetovom blagostanju kroz sopstveno emocionalno angažovanje znači da su vrhunci veoma visoki, ali i padovi veoma duboki. Ceo proces je često mentalno iscrpljujući i zahtevan, nešto kroz šta osobe bez dece ne prolaze.

Međutim, kada se pogleda šira slika, u razvijenim zemljama se tokom poslednjih decenija niz faktora negativno odrazio na pristup zaposlenju, karijeri, stanovanju, zajednici, resursima i infrastrukturi.

Zbog toga je sve teže i stresnije za prosečnog pojedinca da obezbedi stabilnost i sigurnost, a kamoli da ostvari dugoročne ciljeve koje nam društvo nameće, poput dobro plaćenog i stabilnog posla ili kupovine sopstvenog doma.

Ako je savremeni život već dovoljno stresan za pojedinca, jasno je da odgovornost za podizanje i izdržavanje dece dodatno povećava pritisak i zahteve, dok istovremeno smanjuje ličnu slobodu i izbor.

To, čini se, potvrđuju i podaci iz različitih zemalja.

Sjedinjene Američke Države poznate su kao izrazito individualističko društvo koje stavlja naglasak na ličnu nezavisnost, pa je socijalna podrška relativno ograničena. To znači da se malo, ili gotovo nimalo, tereta roditeljstva ne ublažava, dok očekivanja ostaju ista.

Nasuprot tome, uprkos ideološkim razlikama, zemlje poput Portugala i Mađarske nude značajnu državnu podršku roditeljima, što verovatno smanjuje stres i povećava osećaj zadovoljstva.

Ipak, treba naglasiti da nijedan od ovih zaključaka nije konačan. Ankete o sreći i blagostanju daleko su od savršene nauke.

Mnogi podaci su zastareli, a različita društva i kulture imaju veoma različite pristupe porodici i zajednici, što istraživanja ne moraju uvek u potpunosti da obuhvate.

U krajnjoj liniji, možda postoji i neka veza između činjenice da je zemlja sa najsrećnijim roditeljima ujedno i ona koja je dekriminalizovala droge – ali to je već pitanje za neku drugu analizu.

Ako se ipak može izvući jedan zaključak, onda je to da je roditeljstvo jedan od najtežih „poslova“ koji postoje. I dok razvijene zemlje to uglavnom priznaju, čini se da su sve manje spremne da učine nešto konkretno kako bi roditeljima zaista olakšale život.

Istraživanje objavljeno na BBC Science Focus.