U ovoj bogatoj i uspešnoj evropskoj zemlji skoro niko nema klima uređaj, a trenutno se peku na 39 stepeni: Evo zašto

Prema podacima američkog Ministarstva energetike, oko 90 odsto domaćinstava u SAD ima klima uređaj. U Evropi je taj procenat znatno niži i iznosi oko 20 odsto, iako postoje velike razlike među državama. U Španiji klima uređaj poseduje približno polovina domaćinstava, dok je u Nemačkoj zastupljen u svega oko šest odsto stanova i kuća, a danas 27. juna u Berlinu je 39 stepeni Celzijusovih.

Klimatske promene menjaju evropska leta

Godinama klima uređaji nisu bili neophodni u većem delu Evrope, posebno na severu kontinenta. Međutim, klimatske promene poslednjih godina značajno menjaju ovu sliku.

Ekstremni toplotni talasi postaju sve učestaliji, a visoke temperature predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje ljudi, infrastrukturu i prirodne ekosisteme.

Međuvladin panel Ujedinjenih nacija za klimatske promene upozorava da se ekstremne vrućine javljaju brže nego što su naučni modeli ranije predviđali, naročito u zapadnoj Evropi.

Analiza evropske istraživačke mreže ClimaMeter pokazala je da su temperature u junu 2026. godine bile između dva i četiri stepena Celzijusa više nego što bi bile u sličnim vremenskim uslovima krajem prošlog veka.

Italijanski istraživač Tomazo Alberti ocenio je da takve promene značajno povećavaju potrošnju električne energije zbog potrebe za rashlađivanjem prostora.

Prodaja klima raste, ali mnogi i dalje odbijaju da ih koriste

Rastuće temperature utiču i na tržište. U Nemačkoj je potražnja za klima uređajima između 2019. i 2024. godine porasla za čak 75 odsto. Sličan trend beleži i evropsko udruženje proizvođača opreme za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju Eurovent.

Ipak, prema rečima zamenika generalnog sekretara ove organizacije Stajna Reneboga, mnogi Evropljani i dalje smatraju da je klimatizacija nepotreban luksuz.

On ističe da se na društvenim mrežama često mogu pronaći saveti kako izdržati letnje vrućine bez uključivanja klima uređaja, iako visoke temperature svake godine odnose desetine hiljada života širom Evrope.

Kuće u Evropi nisu projektovane za ekstremne vrućine

Dodatni problem predstavlja činjenica da je veliki broj evropskih kuća i stanova građen kako bi zadržavao toplotu tokom zime, a ne kako bi ostao rashlađen leti.

Istraživanja pokazuju da većina stanovnika Evropske unije pokušava da se zaštiti od vrućine boljom izolacijom i spoljnim senčenjem, ali sve više njih razmatra i ugradnju klima uređaja.

Stručnjak Boston Consulting Group Helge Brinkman ocenio je da se period slabe zastupljenosti klima uređaja u Evropi bliži kraju.

Međutim, ugradnja klimatizacije u starijim zgradama često nije jednostavna. Istorijska jezgra evropskih gradova podležu strogim propisima koji ograničavaju spoljne izmene objekata, dok mnogi podstanari nemaju dozvolu vlasnika da postave spoljne jedinice ili nisu spremni da ulažu u nekretnine koje nisu njihove.

Visoki troškovi predstavljaju dodatnu prepreku

Pored tehničkih ograničenja, značajnu prepreku predstavljaju i rastući troškovi energije.

Prema istraživanju sprovedenom širom Evropske unije, čak 38 odsto ispitanika navelo je da ne može da priušti dovoljno rashlađivanje svog doma tokom leta.

Naučnici su još 2020. godine upozorili da će klimatske promene učiniti klimatizaciju gotovo neophodnom čak i u državama umerenije klime poput Francuske, Švedske ili Holandije, pri čemu će domaćinstva sa nižim prihodima biti najviše pogođena.

Renebog smatra da bi rashlađivanje objekata trebalo posmatrati jednako ozbiljno kao i grejanje, jer nemogućnost održavanja bezbedne temperature u zatvorenom prostoru postaje sve veći društveni i zdravstveni problem.

Klima uređaji imaju i svoju lošu stranu

Iako pružaju olakšanje tokom vrelih dana, klima uređaji povećavaju potrošnju električne energije i mogu doprineti daljem zagrevanju planete.

Podaci evropske statističke službe Eurostat pokazuju da je potrošnja energije za rashlađivanje zgrada tokom 2024. godine porasla za 15,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je energija potrebna za grejanje blago opala.

Na globalnom nivou rashlađivanje objekata danas čini oko deset odsto ukupne potrošnje električne energije. Pošto se značajan deo te energije i dalje proizvodi iz fosilnih goriva, povećava se emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pored toga, brojne studije pokazuju da veliki broj klima uređaja može dodatno povećati temperaturu vazduha u urbanim sredinama.

Ipak, prelazak Evrope na obnovljive izvore energije mogao bi da ublaži deo tog problema, dok se zbog sve toplijih leta očekuje da će rashlađivanje postajati važnije od grejanja.

Postoje i održivija rešenja

Stručnjaci smatraju da klima uređaji nisu jedini način za borbu protiv visokih temperatura.

Savremene zgrade mogu se projektovati tako da prirodno ostaju hladnije zahvaljujući boljoj ventilaciji, kvalitetnijoj izolaciji, spoljnim roletnama, tendama i krovnim nadstrešnicama koje sprečavaju pregrevanje enterijera.

Toplotne pumpe predstavljaju još jedno efikasno rešenje jer omogućavaju i grejanje i hlađenje doma uz manju emisiju ugljenika.

Gradovi takođe mogu doprineti snižavanju temperatura sadnjom drveća, uređenjem zelenih površina i vodenih zona koje ublažavaju efekat urbanih toplotnih ostrva. U pojedinim evropskim gradovima, poput Pariza, Stokholma i Kopenhagena, razvijeni su centralizovani sistemi daljinskog hlađenja koji rashlađuju više zgrada pomoću hladne vode koja cirkuliše podzemnim cevovodima.

Sve veću ulogu imaju i pametni sistemi koji koriste senzore i veštačku inteligenciju kako bi klima uređaji radili znatno efikasnije. Prema procenama stručnjaka, takva tehnologija može povećati energetsku efikasnost rashlađivanja i do 40 odsto, uz istovremeno smanjenje potrošnje električne energije i emisije štetnih gasova.