Otvorio je novine i pročitao sopstvenu umrlicu - ono što je u njoj pisalo promenilo ga je zauvek

Nobel je bio hemičar i inženjer, a najpoznatiji je po tome što je izumeo dinamit. Do kraja života imao je više od tri stotine pedeset patenata i stekao ogromno bogatstvo, najvećim delom od proizvodnje eksploziva.

Sam sebe nije video kao trgovca oružjem. Verovao je da će dinamit sprečiti ratove i to je izričito napisao: kada ljudi vide da se u trenutku mogu uništiti čitave vojske, prihvatiće mir.

Umrlica koja je stigla prerano

U aprilu 1888. umro je njegov brat Ludvig, u Rusiji. Francuske novine su pogrešile i objavile da je umro Alfred.

Tako je dobio nešto što gotovo niko ne doživi: priliku da pročita šta će se o njemu pisati kada zaista umre.

Ono što je pročitao nije mu se dopalo. Tekst je bio oštar prema njemu i njegovom radu i opisivao ga je kao čoveka koji se obogatio pronalazeći načine da ubija brže i efikasnije.

"Trgovac smrću je mrtav"

Ovde treba biti pošten, jer se ova priča prepričava u obliku koji je verovatno preuveličan, napominje N1info.ba.

Verzija koja kruži kaže da je naslov glasio "trgovac smrću je mrtav" i da je upravo ta rečenica navela Nobela da osnuje nagradu.

Problem je što taj primerak novina niko nikada nije pronašao.

Izraz "trgovac smrću" u vezi s Nobelom prvi put se u širokoj upotrebi pojavljuje tek 1959. godine, u biografiji koju je napisao Nicholas Halasz. Pre te knjige gotovo da ga i nema.

Ono što jeste potvrđeno jeste da je Nobel zaista pročitao sopstvenu umrlicu i da je bila teška. Ono što nije potvrđeno jeste tačan naslov, kao ni to da je umrlica bila jedini razlog za nagradu.

Sam Nobel nikada nije objasnio zašto je testament napisao na taj način.

Testament potpisan u klubu u Parizu

Dvadeset sedmog novembra 1895. godine, u Švedsko-norveškom klubu u Parizu, Nobel je potpisao svoj poslednji testament. Imao je 62 godine.

Ranije je nagoveštavao da bi deo imovine mogao ostaviti naučnicima, ali dokument koji je napisao bio je mnogo ambiciozniji nego što je iko očekivao.

Ostavio je oko 94 odsto imovine, u vrednosti od 31,5 miliona švedskih kruna, fondaciji koja je trebalo da dodeljuje nagrade. U testamentu je napisao da se kapital pretvori u sigurne hartije od vrednosti i da se od kamate svake godine dodeljuju nagrade.

Nagrade su predviđene u pet oblasti: fizika, hemija, medicina, književnost i mir.

Kriterijum koji je postavio bio je jednostavan: nagrada ide onima koji su tokom prethodne godine doneli najveću korist čovečanstvu.

Porodica koja je saznala tek nakon smrti

Nobel je testament držao za sebe. Umro je u decembru 1896. godine, a porodica je tek tada saznala da je gotovo sve ostavio fondaciji.

Usledio je spor koji je trajao godinama, jer su rođaci osporavali testament. Prva nagrada dodeljena je tek 1901. godine, pet godina nakon njegove smrti.

Njegov biograf Kene Fant zapisao je da je Nobel postao opsednut time kakav će glas ostaviti iza sebe i da je testament napisao tako da nijedan budući pisac umrlica ne može imati šta da mu zameri.

Godine 1905. Nagradu za mir dobila je Berta fon Sutner, austrijska mirovna aktivistkinja koja je bila njegova bliska prijateljica i s kojom je godinama vodio prepisku o ratu i miru. Smatra se da je upravo ona najviše uticala na to da mir uopšte bude jedna od kategorija.