Obišli smo vašar na jugu Srbije i ovde se najbolje vidi kako ljudi preživljavaju: "Pogledam ove anđelčiće i bude mi lepo, a život težak k'o tuč" (FOTO)

Piše: Ana Marić

"Lele, lele, što je zapelo sunce, će nas istopi k'o mesce pod sač!", uzvikuje sredovečni prodavac plastičnih papuča na ulazu u tradicionalni letnji vašar u Aleksincu. Tezge i improvizovane tezge stisnule su se na prostranom parkingu uz reku, a pored njih dežuraju trgovci proizvoda od igle do lokomotive puna tri dana, od sabajle do oko 20 časova.

"Prvi dan, u nedelju, na crkveni praznik svetog Petra i Pavla imali smo najbolji pazar i došlo je najviše ljudi iz Aleksinca, Niša, okolnih sela i banja, valjda zbog vikenda. Nije udarila ni vrelina do danas, lakše se desilo. Ali, ne mogu da lažem, ne kupuje se kao lane i preklane", otkriva gospođa koja prodaje cvetni zasad, a "ona zna zašto neće da se imenuje za javnost". 

Među šetačima na vašarskom platou zatičemo i brižnu mamu da ćerki na licu mesta isproba pamučnu majcu da joj ne bude knap. 

"Redovno kupujemo potkošulje, donji veš, majce na pijaci, sada smo došle na vašar da uporedimo cene. Nisu jeftinije od pijačnih, ali ovde može i da se cenka pa se isplati", iskusno kaže mama.

"Naš Aleksinac nema visok standard, znači nam kad stigne više različite robe da biramo. Običan svet nema za luksuz, živimo od danas do sutra, kako znamo. Ovde nema bogataša, brčkaju se oni već na morima i gde vole!"

Na vrelom pločniku prodavci se od sunca kriju kačketima, suncobranima, improvizovanim platnenim nadstrešnicama, sunčanim naočarima, a neki su i zadremali u hladovini. Iz kombija vire kablovi zvučnika s kojih bije naš južnjački melos, latino ritam i romske živahne pesme. 

Orkestar iz okoline grada je najavio dolazak da podigne raspoloženje vašarske kupo-prodaje u Aleksincu, ali u međuvremenu pogodio tezgu na višednevnoj romskoj svadbi u niškoj mahali, pa nisu mogli da zasviraju i na vašaru. Tu informaciju smo iz prve ruke saznali od Radmila iz sela Mozgova, on je ugovarao te muzičke razonode i poručuje "biće drugi bend sledeće godine, obavezno dođite!".

Novici iz Vlasotinca, osmeh od uva do uva, dok prodaje pored ostalog i zvonca za krave, pribor i alate za sređivanje bašte, užad... Opisuje svoj šmeker stil sa šeširom kao "kauboja s južne pruge". 

"Samo da smo zdravi, prodaće se i roba, kad tad. Mi, južnjačke vrele krvi smo baš izdržljivi kad stisne i nemanje i imanje, važno da se preživi uz čist obraz. Kad sam pored moje žene, ma sve imam, boga mi!", priznaje dok mu se supruga smeši zbog glasne izjave ljubavi. 

"Lep život ne pada s neba, moramo da se borimo za njega! Neće nijedna vlast da nam ga pokloni, osim najčešće samo sebi", kaže prodavačica zavesa na metar i kilo. Preporučuje zavese jednoj devojci, jer su odličan kvalitet i ne moraju da se peglaju, "samo veš mašina opere i baciš na štrik da se suše". 

Da se obiđu sve tezge treba lagano oko jedan sat. Ne, nije nam sunčanica zamantala pogled, i nije san, nego su se zaista pojavili beli anđeli ispred nas. Na gomili, beli, glavati, krilati, bucmasti, od keramike, poređani u kutiji čekaju kupce koji vole te figure kao ukrase za police.

"Ma, jel da, da su kao živi, i džabe skoro, evo po 60 dinara svaki! I hor anđela da imaš za terasu ili uz prozor, uz saksije", predlaže prodavac ambijent za buduću adresu anđeličića.

"Ja ih pogledam, kaže on, i odmah mi bude lepo, a život težak k'o tuč! Borimo se, biće jednom bolje! Jak smo narod, ceo svet to zna!" 

Bračni par sa dva dečaka iz Makedonije radoznalo gleda čuture i čokanjčiće. Turistički su prvi put svratili u Aleksinac, pa su im predložili da obiđu vašar.

"Volimo Srbiju, često posećujemo razna vaša mesta, mi smo nastavnici i naše sinove učimo geografiju putujući kad se ima odmora i nađe povoljan pristojan smeštaj za nas četvoro." 

Na tezgama i poređane na kartonima na pločniku ređaju se i knjige, polovna odeća i obuća, slamnati šeširi, lampe i lusteri, plastične i pufnaste mede, lutke, lopte...

Za pliće džepove, berićetna plima asortimana robe. I za sve uzraste, samo da se dočekaju kupci...

Na vašaru se, koliko se znalo i umelo trgovalo, pa i ogladnelo i ožednelo. Pljeskavica u lepinji 200 dinara, šnicla 400, plastična čaša točenog piva 200, kugla sladoleda 200, a veća kugla 250 dinara. Decu su radovale roze i plave šećerne vune, a i po neki odrasli su se počastili sećajući se svog detinjstva i vašara.

"Dolazimo i na vašar 20. avgusta u Sokobanji, biće valjda više mušterija. Leto nam dobro dođe da prodajem malo čarapa i gaća, malo peškira i posteljine, tako penzionerski džep  zašijemo svakog leta", priča Nadežda iz Niške banje.

"Radila sam u državnoj firmi oko 40 godina, firma otišla pod stečaj.  Penzija je mala da sačekamo ceo mesec s njom moj muž i ja, a ne mogu unucima da ne dam džeparac. Muž je bio rudar, na lekove mu ide većina para od penzije", objašnjava Rosa iz Aleksinca, zašto ne propušta da postavi tezgu sa trenerkama, ni na jednom letnjem vašaru u srpskim mestima s južnim povetarcem.