Novo istraživanje otkrilo koliko odraslih i dalje živi od pomoći roditelja: Podaci za Srbiju su katastrofalni

Prema istraživanju kompanije Northwestern Mutual, čak 42 odsto odraslih Amerikanaca kaže da trenutno dobija neku vrstu finansijske pomoći od roditelja. Najviše je među pripadnicima generacije Z, gde pomoć koristi čak 72 odsto ispitanika, dok se na roditelje oslanja više od polovine milenijalaca i oko trećine pripadnika generacije X.

Stručnjaci ističu da ovakav trend ne treba posmatrati isključivo kao znak finansijske nezrelosti mladih ili popustljivosti roditelja.

„Ljudi često traže krivca ili smatraju da deca nisu odrasla ili da roditelji previše popuštaju. U stvarnosti je reč o obrascu koji se razvijao godinama i koji zavisi od okolnosti cele porodice“, objašnjava profesorka na Univerzitetu Kanzas Megan Mekoj.

Pomoć koja može da promeni život

Roditelji danas pomažu na različite načine. Od plaćanja računa za mobilni telefon i zdravstvenog osiguranja, preko kirije, pa sve do učešća za kupovinu prve nekretnine.

Mekoj smatra da takva pomoć može da bude izuzetno korisna ako ima jasan cilj. Umesto da stvara dugoročnu zavisnost, trebalo bi da pomogne mladima da prebrode važan životni period i postanu finansijski samostalni.

Prema njenim rečima, mnogo je korisnije pomoći detetu kada mu je novac zaista potreban nego ostaviti veliko nasledstvo koje će dobiti tek u poznim godinama, kada će verovatno već biti finansijski stabilno.

Zbog toga savetuje da se podrška usmeri na konkretne stvari koje mogu da olakšaju život ili ubrzaju ostvarivanje važnih ciljeva, poput otplate studentskih kredita, pokrivanja vanrednih troškova, plaćanja kirije tokom školovanja ili pomoći pri kupovini prve nekretnine.

Novac može da naruši porodične odnose

Međutim, stručnjaci upozoravaju da finansijska pomoć lako može da preraste u izvor nesporazuma ako između roditelja i dece ne postoji otvorena komunikacija.

Roditelji ponekad osećaju da daju više nego što mogu, dok deca mogu steći utisak da će podrška trajati zauvek ili, s druge strane, osećati neprijatnost zbog toga što zavise od porodice.

Finansijska savetnica Niki Mekdonald upozorava da se kod pojedinih mladih ljudi vremenom razvije osećaj da je roditeljska pomoć nešto potpuno normalno.

„Ako je porodica godinama plaćala određene troškove, lako se stvori utisak da će tako biti zauvek. Zato je važno jasno razgovarati o tome da je pomoć privremena i usmerena ka postizanju samostalnosti“, kaže ona.

Roditelji ne bi smeli da ugroze sopstvenu budućnost

Stručnjaci podsećaju da roditelji pre donošenja ovakvih odluka moraju da vode računa i o sopstvenim finansijama.

Mnogi istovremeno štede za penziju, pomažu odrasloj deci, ali i svojim ostarelim roditeljima, pa prevelika izdvajanja mogu ozbiljno da ugroze njihovu finansijsku sigurnost.

Zbog toga savetuju da porodice unapred razgovaraju o mogućim troškovima i očekivanjima kako kasnije ne bi dolazilo do sukoba ili razočaranja.

U Srbiji je ovakav model odavno postao svakodnevica

Sličan trend vidljiv je i u Srbiji. Prema podacima Eurostata, čak 71 odsto mladih od 18 do 34 godine u Srbiji živi sa roditeljima, što zemlju svrstava među evropske države sa najvećim udelom mladih koji i dalje dele domaćinstvo sa porodicom. Kao glavni razlozi navode se visoke cene stanova i kirija, rast troškova života, ali i tradicionalno jače oslanjanje na porodicu u odnosu na zapadnoevropske zemlje.

Roditelji u Srbiji često pomažu deci oko kupovine prve nekretnine, plaćanja kirije, opremanja stana ili čuvanja ušteđevine za nepredviđene troškove. Istovremeno, zbog relativno niskih plata u odnosu na cene nekretnina, bez takve podrške mnogima bi bilo gotovo nemoguće da reše stambeno pitanje pre četrdesete godine života.