Nova studija razotkrila tajnu naroda koji ima "supermoći": Hodaju kilometrima po užarenoj pustinji i žive od mesa, mleka i krvi

Narod Turkana iz severozapadne Kenije prilagodio se životu u jednom od najsušnijih područja na Zemlji, oslanjajući se gotovo isključivo na mleko, meso i krv svojih kamila i koza. Iako povrće nije čest gost na njihovoj trpezi, ishrana siromašna vlaknima ne narušava njihovo zdravlje. Kada bi Evropljani preuzeli njihov način ishrane, vrlo brzo bi mogli da razviju bolesti bubrega.

Kako je to moguće, naučnici su se dugo pitali, a na kraju su pronašli i odgovore. Novo istraživanje otkriva jedinstvene genetske varijante koje ovoj nomadskoj populaciji omogućavaju da ostane zdrava uprkos veoma ograničenom pristupu jestivim biljkama. Čak 80 odsto ishrane naroda Turkana čine namirnice životinjskog porekla, i tako je već generacijama, pa su se vremenom i njihovi geni prilagodili.

Uz odobrenje zajednice i starešina, genetičarka Amanda Lea sa Univerziteta Vanderbilt i njene kolege prikupili su laboratorijske uzorke pripadnika zajednice Turkana. Utvrđeno je da je velika većina stočara Turkana hronično dehidrirana, ali da su im ostali pokazatelji zdravstvenog stanja uglavnom dobri.

Upoređujući njihove gene sa genima drugih autohtonih zajednica u regionu, naučnici su identifikovali značajne razlike, uključujući i one u genu STC1, koji podstiče bubrege da zadržavaju više vode. Naučnici sumnjaju da to pomaže u zaštiti bubrega od nusproizvoda poput purina, koji nastaju kada jedemo mnogo mesa. Previše purina često izaziva giht, ali ta bolest gotovo da ne postoji među pripadnicima naroda Turkana.

Ovaj kenijski narod razvio je i genetske predispozicije koje pomažu organizmu da štedi vodu tokom ekstremnih pustinjskih vrućina, piše Pun kufer.

Žene iz zajednice Turkana često pešače između pet i deset kilometara dnevno, noseći kante s vodom na glavama po nesnosnoj vrućini. Često kopaju rupe duboke nekoliko metara kako bi pronašle vodu za sebe i svoja stada. Njihova ishrana obiluje proteinima, ali sadrži relativno malo kalorija. Uprkos tome, njihova tela uspevaju da podnesu težak fizički napor na velikim vrućinama. Sposobnost zadržavanja vode upravo je ono što je potrebno ljudima koji svakodnevno prelaze deset kilometara na temperaturama od oko 40 stepeni Celzijusa.

Iz pustinje u grad

Vremenom se život naroda Turkana značajno promenio. Od osamdesetih godina prošlog veka, zbog suša i gladi, mnogi su napustili nomadski način života i preselili se u gradove. Promenila se i njihova ishrana – umesto mesa i mleka počeli su da jedu žitarice i prerađenu hranu bogatu brašnom i šećerom.

Naučnici su analizirali razlike između urbane i ruralne populacije. Rezultati su pokazali da stanovnici gradova imaju lošiju funkciju bubrega u odnosu na one koji žive u ruralnim područjima. Njihova krv takođe je pokazivala povećanu aktivnost gena povezanih sa stresom i upalnim procesima, što se često dovodi u vezu sa bolestima srca i krvnih sudova.

Istraživači veruju da u uslovima u kojima ljudi više nisu hronično dehidrirani i gde dominira ishrana bogata ugljenim hidratima, ista genetska varijanta koja im je nekada pomagala sada može da opterećuje bubrege i metabolizam.

Veliko srce

Većina pripadnika naroda Turkana ne obrađuje zemlju – gotovo u potpunosti zavise od proizvoda koje dobijaju od svoje stoke: mleka, mesa, krvi i kože. Novcem od prodaje stoke kupuju osnovne proizvode poput kukuruznog brašna, šećera, duvana, čaja, gumenih sandala i tkanina.

Zbog nepredvidivih količina padavina, kvalitet i količina pašnjaka značajno se razlikuju od sezone do sezone i iz godine u godinu. Jedna od ključnih strategija preživljavanja jeste držanje različitih vrsta stoke, jer se svaka od njih hrani drugačijom vegetacijom.

U teškim vremenima oslanjaju se na prijatelje i rođake, a kada nastupe problemi pokazuju izuzetnu međusobnu solidarnost.

U njihovoj kulturi hrana se deli sa rodbinom sve dok to ne ugrožava porodicu onoga ko je daje. Na taj način imućnije porodice pomažu članovima zajednice kojima je pomoć potrebna, što omogućava većem broju ljudi da preživi koristeći ograničene resurse u nepredvidivim pustinjskim uslovima.