Najkontroverznija zgrada Beograda krije neverovatnu priču: Zbog jedne stvari plan nikad nije ostvaren i zato propada

Ovaj kompleks, koji dominira horizontom Novog Beograda, nemoguće je ne primetiti pri ulasku u srpsku prestonicu sa zapadne strane. Izgrađen je 1980. godine kao simbol modernog razvoja tadašnje Jugoslavije i predstavlja jedno od najambicioznijih arhitektonskih ostvarenja tog vremena.

Geneks kula sastoji se od dva nebodera. Istočna kula ima 26 spratova i prvobitno je bila namenjena poslovnim prostorima, dok zapadna, sa 33 sprata, od početka služi za stanovanje i u njoj se i danas živi. Na vrhu kompleksa nalazi se kružni restoran sa telekomunikacionim tornjem, a ukupna visina građevine dostiže oko 135 metara.

Kompleks je projektovao čuveni arhitekta Mihajlo Mitrović, koji je osmislio niz rešenja po kojima je Geneks kula postala jedinstvena. Obe kule oslanjaju se na masivne betonske stubove, a posebnu pažnju privlače spoljašnja cilindrična okna sa liftovima, kao i fasada od sirovog betona i karakteristični okrugli prozori.

U vreme kada je izgrađena, Geneks kula važila je za jednu od tehnološki najnaprednijih zgrada u Beogradu. Centralni računarski sistem upravljao je grejanjem, klimatizacijom, pa čak i radom liftova, zbog čega je smatrana prvim "pametnim" objektom u gradu.

Naziv Geneks dobila je po državnoj kompaniji Generaleksport, koja je koristila istočnu kulu kao svoje sedište. U stambenoj kuli nalazili su se stanovi, dok je na vrhu kompleksa bila uređena vidikovac na visini od 97 metara sa kojeg se, prema navodima, za vedrih dana mogao pružati pogled desetinama kilometara u daljinu.

Vidikovac je zatvoren 1996. godine i od tada više nije otvoren za posetioce.

Jedna od zanimljivosti vezana je za kružni restoran na vrhu zgrade. Po uzoru na slične objekte u Torontu i Minhenu, trebalo je da se okreće oko svoje ose kako bi gostima pružio panoramski pogled na grad. Međutim, tokom gradnje ponestalo je novca za nabavku motora koji bi omogućio rotaciju, pa restoran nikada nije ispunio svoju prvobitnu namenu.

Poseban simbolički značaj imao je i most koji povezuje dve kule na visini od 115 metara. Prema rečima arhitekte Mihajla Mitrovića, trebalo je da predstavlja vezu između ljudi i različitih sfera života, odnosno između poslovnog i privatnog sveta, jer je jedna kula bila namenjena radu, a druga stanovanju.

Posle bankrota kompanije Generaleksport 2015. godine, čitav kompleks ušao je u stečajni postupak. Godinama nije bilo zainteresovanih kupaca, a zgrada je nastavila da propada.

Danas je u funkciji uglavnom samo stambena kula. Poslovni neboder je napušten i često služi kao prostor za velike reklamne panoe, dok su restoran na vrhu i ostali zajednički sadržaji odavno zatvoreni. Tragovi vremena vidljivi su na gotovo svakom delu kompleksa koji je nekada predstavljao jedan od simbola modernog Beograda.

Tokom godina pojavljivali su se različiti predlozi za obnovu i novu namenu Geneks kule. Među njima je bila ideja da se u poslovni deo preseli Muzej Nikole Tesle, kao i planovi za izgradnju galerija, biblioteka, koncertnih sala ili čak univerzitetskog kampusa. Ipak, nijedan od tih projekata do danas nije realizovan.