Majka iz Novog Pazara pronašla sina posle 40 godina: Objavljen video prvog susreta - „Sine moj, da li sanjam?“

Nakon četiri decenije tuge, neizvesnosti i čežnje, Mejrema Karišik iz Novog Pazara konačno je zagrlila svog sina Faruka, kojeg do tada nikada nije imala priliku da upozna.

Dirljiv susret majke i sina koji su bili razdvojeni 40 godina dogodio se prošle nedelje u selu Trnava, zahvaljujući velikom trudu i posvećenosti humanitarca Hida Muratovića, ostavivši snažan emotivni utisak na sve prisutne, kao i na mnoge koji su ovu životnu priču pratili preko medija.

Reportaža koja je sve promenila

Priča o Mejremi Karišik prvi put je postala javna pre nešto više od dva meseca, kada je objavljena reportaža o njenoj višedecenijskoj potrazi za detetom koje joj je, kako tvrdi, oduzeto ubrzo po rođenju.

Mejrema, rođena i odrasla u Novom Pazaru, mlada se udala na Kosovu, gde je rodila sina. Međutim, svega nekoliko dana nakon porođaja, iz tada nepoznatih razloga, silom je odvojena od deteta i isterana iz porodičnog doma.

Upornost humanitarca

Posebnu ulogu u ovoj priči ima humanitarac Hido Muratović, koji je sa svojim timom učinio gotovo nemoguće. Kroz mrežu kontakata, terenski rad i uz pomoć dobrih ljudi, uspeo je da pronađe Faruka u inostranstvu i ponovo ga spoji sa majkom.

Kada je Faruk, sada odrastao muškarac koji živi u inostranstvu, čuo za okolnosti svog rođenja i identitet majke, bez oklevanja je odlučio da dođe u Sandžak.

Emotivni trenutak zabeležen kamerom

Dirljivi trenutak njihovog susreta zabeležio je snimatelj Emir Smajlović.

Snimak prikazuje Mejremu kako kroz suze pruža ruke sinu i izgovara: „Moj sine... Dragi Bože, da li sanjam?“ Faruk, preplavljen emocijama, prilazi majci i šapuće: „Godinama je tražim. Nisam znao istinu. Kad sam saznao ko sam – znao sam da moram doći. Majko, oprosti...“

Ova potresna životna priča podsetila je javnost na važnost borbe za istinu i pravdu, kao i na snagu majčinske ljubavi koja ne poznaje granice, vreme ni udaljenost.

Prizori ponovnog susreta majke i sina izazvali su talas empatije i podrške širom regiona, ali su i otvorili važno pitanje: koliko sličnih sudbina još čeka da budu otkrivene – i kako im možemo pomoći kao društvo?