Kristijan proizvodi 400 litara "crnog zlata" godišnje i sve proda: "A smejali su nam se kad smo počeli"

Ulje od bundevinog semena je prilično skupo u poređenju sa drugim jestivim uljima. Trenutno u Srbiji samo 250 ml kvalitetnog bundevinog ulja košta preko 1.000 dinara. A to je samo jedan od razloga što ga zovu "crno zlato". Naime, za samo jedan litar potrebna su oko dva kilograma suvih semenki bundeve, a rezultat je kvalitetno ulje veoma tamne boje, od dubokozelene do gotovo crne.

Ipak, slučaj Kristijana Ovanina, stanovnika Petrinje, pokazuje da se isplati i da potražnje svakako ima.

Kristijan je pravosudni policajac zaposlen u zatvoru u Glini, a polja bundeve ima u Novom Farkašiću, udaljenom 12 kilometara od njegovog doma. Tamo je i sedište porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a tamo žive i njegovi roditelji Marica i Štefo.

I, kako piše Večernji list, treba mu još zemlje kako bi posejao dovoljno bundeva za svoje ulje.

Proizvede 400 litara godišnje i - proda sve

Proizvodnju stalno povećava i trenutno proizvodi oko 400 litara godišnje. Kupci traže njegovo ulje i uspeva sve da proda, od kuće i na sajmovima. Zanimljivo, upravo ga je preko ovog "crnog zlata" pronašla i Ivana, koja je najpre bila njegova mušterija, a danas je njegova verenica i pomaže mu u radu na imanju.

"Na slabo kontrolisanom tržištu, nažalost, ima svakakvog ulja. Mi smo odlučili da naše bude ekstradevičansko. Takvo ulje je vrhunskog kvaliteta, 100 odsto čisto, dobijeno prženjem i mehaničkim presovanjem semenki bundeve. Garantujemo kvalitet, što smo više puta dokazali na međunarodnoj izložbi bundevinog ulja Alpe Adria u Varaždinu, gde je naše ulje u poslednje četiri godine osvojilo dve zlatne i dve srebrne medalje, što nas je motivisalo na dodatna ulaganja i unapređenje kvaliteta proizvoda", kaže 40-godišnji Kristijan.

Porodica Ovanin svoje bundevino ulje ne razređuje suncokretovim, kao što se to često radi, već je ono potpuno čisto, što se može osetiti po mirisu i ukusu, ali i videti po boji.

Za litar takvog ulja potrebno je oko dva kilograma suvih semenki. Na jednom hektaru pod bundevama dobije se između 1.000 i 1.200 kilograma sirovih semenki, a nakon sušenja njihova težina se prepolovi, na oko 500 kilograma.

Odustali od mleka

Osim bundeva, od kojih proizvode i brašno i pržene slane semenke, porodica Ovanin bavi se ratarstvom i uzgojem svinja. Za njihovu ishranu seju kukuruz, ječam i tritikale.

Inače, porodica generacijama živi od poljoprivrede - oduvek se radilo na zemlji i uzgajale su se životinje.

Kristijan je upravljanje gazdinstvom preuzeo pre sedam godina, godinu dana pre razornog zemljotresa u Petrinji, zbog kojeg su morali da spasavaju krave preko Kupe. Tada su odlučili da, posle gotovo tri decenije, trajno odustanu od govedarstva i proizvodnje mleka.

"Odustali smo zbog loše situacije na tržištu, niske otkupne cene mleka i rasta svih troškova koje smo imali kako bismo održali visok kvalitet mleka. Hteo sam da imam gotov proizvod, jer kada imate poluproizvod, uvek neko drugi zarađuje na vašoj muci. Brat je predlagao da se okrenemo preradi mesa, ali uz posao u zatvoru to ne bih uspevao. Na kraju smo posle zemljotresa okrenuli novu stranicu. Rasprodali smo krave, povećali tov svinja i počeli da uzgajamo bundeve i proizvodimo svoje ulje", kaže Kristijan.

Sledeći korak u razvoju gazdinstva biće degustaciona sala u kojoj će kupci moći da probaju ulje, ali i ukusan hleb od bundevinog brašna koji pravi njegova majka, kao i kiflice za čiju se pripremu specijalizovala Ivana.