7
Daniel Goleman, psiholog i autor knjige Optimal, smatra emocionalnom inteligencijom jednom od najmoćnijih i najadaptivnijih ljudskih sposobnosti.
Kako je Goleman rekao u intervjuu za Big Think: „Emocionalna inteligencija je skup ličnih veština koje učimo kroz život. To je kombinacija samosvesti, sposobnosti da upravljate svojim emocijama, empatije, povezivanja s drugim ljudima i stavljanja svega toga zajedno da bi se imali harmonični ili efikasni odnosi.“
Ovaj skup veština postao je još važniji kako radna mesta postaju sve decentralizovanija, raznolika i tehnologijom vođena.
Pročitajte još
Organizacije obično imaju radnu snagu koja se sastoji od širokog spektra starosnih grupa, iskustava, stručnosti i motivacija. Uz to, kako svaka osoba preferira, ili je naučila, da komunicira sa drugima, ovi socijalni i emocionalni kompleksi znače da ne postoji siguran pristup za izgradnju zdravih, korisnih međuljudskih odnosa na poslu. Međutim, kako mogu potvrditi oni koji rade na svakom radnom mestu, neke strategije su efikasnije od drugih.
Goleman tvrdi da „ljudi koji se izdvajaju kao izuzetni izvođači ili najbolji lideri imaju visoku emocionalnu inteligenciju.“ Prečesto, ti ljudi se smatraju talentovanim po prirodi, ali Goleman to ne prihvata. Kako on ukazuje, emocionalna inteligencija je „naučena i naučiva. I to je naučeno i naučivo u bilo kojoj fazi života.“
Kako bi se postavio okvir za poboljšanje sposobnosti emocionalne inteligencije, korisno je razložiti je na različite komponente. Goleman ih opisuje kao četiri različita, ali međusobno zavisna domena:
Zbog toga, on naglašava da emocionalna inteligencija nije postignuta fokusiranjem samo na jedan element. To je „skup sposobnosti, i svaki od nas ima prednosti i ograničenja u tom spektru. Dakle, ako želite da poboljšate svoju emocionalnu inteligenciju, vidite gde morate prvo da poboljšate.“
Na primer, on postavlja da su aktivno slušanje i emocionalna inteligencija nerazdvojno povezani. „Znate, mi razmišljamo o tome šta želimo da kažemo, i zapravo ne slušamo drugu osobu. Prekidamo ih. Upadamo im u reč,“ kaže on. Sada razmislite kako loše slušanje može da se manifestuje u tehnološkim radnim prostorima, pokušavajući da se ispuni rok dok se suočavate sa bujicom tekstualnih poruka ili e-mailova, ili sarađujući sa kolegom koji je u tri vremenske zone daleko.
Neko ko želi da poboljša svoje veštine slušanja verovatno bi morao da se osloni na više domena emocionalne inteligencije. Prvi korak bi mogao biti razvijanje samosvesti da je prekidanje postalo navika, a zatim uvid u emocije ili motivacije koje izazivaju ta prekidanja. Uz to bi mogla doći i svesna želja da postanemo empatičniji prema drugima, što spada u domen socijalne svesti.
Izazov u poboljšanju emocionalne inteligencije u celoj radnoj snazi može delovati zastrašujuće. Međutim, Goleman ukazuje na lidere kao snažne pokretače promena. Kako on napominje: „Istraživanja na Yale School of Management su pokazala da su emocije zarazne, i da su najzaraznije od lidera ka spolja.“ On takođe primećuje da „stanje lidera ima mnogo veći uticaj na sposobnost ljudi da rade dobar posao nego što mnogi ljudi shvataju, posebno mnogi lideri.“
