Grom ga je pogodio sedam puta i svaki put je preživeo: Čovek od koga su svi bežali jer je magnet za katastrofu

Saliven decenijama je radio u Nacionalnom parku Šenandoa u Virdžiniji, između 1942. i 1977. godine preživeo je čak sedam zabeleženih udara groma. Ginisova knjiga rekorda i dalje ga vodi kao čoveka koji je preživeo najviše udara groma – ukupno sedam.

Svaki od njih ostavio je neki trag: ostajao je bez nokta, obrva, kosa mu se više puta zapalila, a zadobijao je opekotine po nogama, ramenu, grudima i stomaku. Ipak, nijedan od tih udara nije ga ubio.

Prvi udar dogodio se na mestu gde je trebalo da bude bezbedan

Prvi zvanično zabeleženi slučaj dogodio se u aprilu 1942. godine.

Saliven se tokom snažne oluje nalazio kod osmatračnice za požare u Nacionalnom parku Šenandoa. Toranj tada nije imao gromobran, a prema njegovom kasnijem svedočenju, grom ga je tokom oluje pogodio više puta.

Kada je pokušao da pobegne iz objekta, munja je pogodila i njega. Električno pražnjenje zahvatilo mu je desnu nogu, a ostao je i bez nokta na palcu.

Moglo je da izgleda kao neverovatna nesreća koja se čoveku dogodi jednom u životu. Narednih 27 godina ništa slično nije mu se dogodilo.

A onda je počela serija zbog koje će Saliven postati poznat širom sveta.

Za osam godina grom ga je pogodio još šest puta

U julu 1969. Saliven je vozio službeni kamion kada ga je ponovo pogodio grom. Ostao je bez svesti, obrve su mu izgorele, a ručni sat bio je uništen.

Samo godinu dana kasnije, u julu 1970, novi udar zadesio ga je kod kuće. Ovoga puta zadobio je opekotinu na levom ramenu.

Četvrti udar stigao je 16. aprila 1972. godine dok je bio u stražarskom objektu na poslu. Munja mu je zapalila kosu. Posle tog događaja, prema kasnijim pričama o njegovom životu, Saliven je počeo ozbiljno da strahuje od oluja i da sa sobom nosi vodu kako bi mogao da ugasi kosu ukoliko se isto ponovi.

I ponovilo se.

Petog puta, 7. avgusta 1973, ponovo mu se zapalila kosa, a povređene su mu i noge. Saliven je kasnije pričao da je tog dana pokušavao da se udalji od oluje jer mu se činilo da ga oblak „prati“.

Šesti udar dogodio se 5. juna 1976. godine. Povredio je članak, a kosa mu je ponovo bila zahvaćena vatrom.

Poslednji put grom ga je pogodio 25. juna 1977. dok je pecao. Udar je zahvatio glavu, a Saliven je zadobio opekotine na grudima i stomaku.

I taj, sedmi put, preživeo je.

Koliko je sedam udara groma zapravo neverovatno?

Kada se Salivenova priča prepričava, često se pojavljuju astronomske brojke kojima se pokušava izračunati verovatnoća da jednog čoveka grom pogodi sedam puta.

Problem je što takav račun nije naročito koristan.

Američka Nacionalna meteorološka služba, na osnovu podataka iz perioda od 2009. do 2018. godine, procenjuje da je verovatnoća da osoba u SAD bude pogođena gromom tokom jedne godine približno jedan prema 1,22 miliona, a tokom životnog veka od 80 godina oko jedan prema 15.300.

Kada bi se taj prosečan životni rizik jednostavno množio samim sobom sedam puta, dobila bi se gotovo nezamislivo mala verovatnoća.

Ali upravo je tu problem: Roj Saliven nije bio prosečan stanovnik Amerike.

Godinama je radio napolju, u planinskom području i na mestima izloženim nevremenu. Nacionalna služba parkova navodi da su udari groma na suvim i izloženim planinskim grebenima u Šenandoi uobičajeni, a posetiocima se i danas savetuje da tokom oluja izbegavaju visoka i otvorena mesta.

Zbog toga se njegovi udari ne mogu posmatrati kao sedam potpuno nezavisnih događaja sa istim rizikom koji ima osoba koja najveći deo života provodi u zatvorenom prostoru. Upravo je njegov posao znatno povećavao izloženost vremenskim nepogodama. Analiza objavljena na portalu National Parks Traveler zbog toga i upozorava da je popularni račun prema kojem su šanse za dva udara „jedan prema devet miliona“ matematički zavodljiv, ali neprikladan za Salivenov slučaj.

Ni to, naravno, ne čini sedam udara manje neverovatnim.

Postoji još jedan detalj: niko nije video svih sedam udara

Ginis prihvata svih sedam slučajeva i rekord je zvaničan. Ipak, postoji zanimljiva nijansa koja se često izostavlja iz priče.

Prema detaljnoj rekonstrukciji „Washington Posta“, nije bilo neposrednih svedoka samih sedam udara. Istovremeno, tadašnji novinski izveštaji navodili su da su njegove povrede proveravali njegov lekar i nadležni u Nacionalnom parku. Sin nekadašnjeg upravnika parka kasnije je rekao da njegov otac ne bi podržao Salivenovu priču da nije smatrao da raspolaže dovoljno uverljivim dokazima.

Saliven je, inače, tvrdio da ga je grom pogodio još jednom – mnogo ranije, dok je kao dečak pomagao ocu u polju. Prema njegovoj priči, munja je pogodila kosu kojom je radio, ali nije bio povređen. Taj slučaj nikada nije mogao da dokaže i zato nije uračunat u Ginisov rekord.

Grom je pogodio i njegovu suprugu

Kao da sedam udara u jednog člana porodice nije bilo dovoljno neobično, Salivenova supruga takođe je jednom preživela udar groma.

Prema Ginisovoj verziji događaja, ona je bila u dvorištu i prostirala veš kada je stigla oluja. Saliven joj je u tom trenutku pomagao – ali je ovog puta ostao nepovređen.

Vremenom je reputacija „ljudskog gromobrana“ počela ozbiljno da utiče i na njegov odnos sa drugim ljudima. Saliven je pričao da su se poznanici i kolege udaljavali od njega čim bi ugledali olujne oblake, u strahu da bi, ako ostanu u njegovoj blizini, i sami mogli da budu pogođeni.

Njegova priča tako je od neobičnog rekorda postala i prilično usamljena životna sudbina.

Grom nije bio ono što ga je na kraju ubilo

Roj Saliven umro je 28. septembra 1983. godine, u 71. godini. Prema Ginisovoj evidenciji i kasnijim izvorima, preminuo je od prostrelne rane koju je sam sebi naneo.

Time je život čoveka koji je preživeo nešto što zvuči gotovo nemoguće završen šest godina nakon njegovog poslednjeg susreta sa gromom.

Njegov rekord, međutim, nije nestao sa njim. Više od četiri decenije nakon smrti, Ginis i dalje navodi Roja Salivena kao rekordera sa sedam preživljenih udara groma.

Deo njegove priče ostali su i nagoreli rendžerski šeširi. Najmanje jedan Salivenov šešir sa jasnim tragom udara svojevremeno je poklonjen Ginisovoj izložbi, a kasniji izvori navode da su dva njegova oštećena šešira bila deo Ginisovih izložbenih postavki. Za tvrdnju da se oba i danas nalaze na istim lokacijama, međutim, nema dovoljno sveže zvanične potvrde.

Priča o Roju Salivenu zato nije samo neverovatna anegdota o čoveku kojeg je grom pogodio sedam puta. Ona je i dobar podsetnik da rizik nije jednak za sve: čovek koji decenijama radi na otvorenom, među planinama i olujama, jednostavno provodi mnogo više vremena tamo gde munja može da ga pronađe.

Čak i uz to objašnjenje, sedam puta ostaje broj koji niko drugi do danas nije nadmašio