Godinama je čula glasove koji dozivaju njeno ime i mislila da ima psihozu: Pravi uzrok šokirao je lekare

Prvi simptom bio je glas koji doziva njeno ime

Pacijentkinja, koja je bila u ranim pedesetim godinama života, povremeno je počela da čuje kako neko izgovara njeno ime dok je bila sama, uglavnom u tihom okruženju.

Vremenom su se ti zvuci promenili i pretvorili u nejasno mrmljanje. Imala je utisak da glasovi dolaze iz spoljnog okruženja, a ne iz njenih misli. Nisu joj se obraćali direktno, nisu komentarisali njene postupke niti joj davali bilo kakve naredbe.

Lekari su prvo posumnjali na psihozu

Tokom naredne dve godine žena je više puta odlazila u hitnu pomoć i nekoliko puta je kratko bila hospitalizovana na psihijatriji.

Pošto se slušne halucinacije često povezuju sa psihozom, lekari su joj postavili dijagnozu nespecifikovane psihoze i započeli lečenje antipsihoticima.

Najpre je primala risperidon, uz postepeno povećavanje doze, ali bez poboljšanja. Nakon toga terapija je promenjena na aripiprazol, ali su glasovi ostali prisutni. Treći lek bio je haloperidol, koji joj je pomogao da se oseća smirenije, ali nije uklonio halucinacije.

Jedan detalj promenio je tok dijagnostike

Tokom daljih psihijatrijskih pregleda lekari su primetili da se žena tokom razgovora često naginje unapred, prinosi ruku uhu i traži od sagovornika da ponove ono što su rekli.

Zbog toga je nekoliko meseci nakon prvog pregleda upućena na ispitivanje sluha.

Testovi su pokazali obostrani gubitak sluha. Na jednom uhu oštećenje je bilo od umerenog do teškog stepena, dok je na drugom variralo od blagog do veoma izraženog.

Dva meseca kasnije dobila je slušne aparate za oba uha, što je značajno poboljšalo njen sluh. Ipak, glasovi nisu nestali.

Ostali nalazi bili su uredni

Snimanje mozga nije pokazalo nikakve promene, a rezultati laboratorijskih analiza bili su uredni. Neurološki pregledi takođe nisu otkrili druge moguće uzroke tegoba.

Uprkos halucinacijama, žena je nastavila da radi puno radno vreme, vodila je domaćinstvo i održavala aktivan društveni život.

Kod nje nisu primećeni paranoja, sumanute ideje, poremećaji mišljenja niti pad sposobnosti za svakodnevno funkcionisanje, što se obično očekuje kod psihotičnih poremećaja.

Pravi uzrok bili su problemi sa sluhom

Na osnovu svih nalaza lekari su zaključili da su slušne halucinacije posledica senzorne deprivacije izazvane gubitkom sluha.

Kako navode u prikazu slučaja, kada mozak prima manje zvučnih informacija iz spoljašnje sredine, centri zaduženi za obradu zvuka mogu postati previše aktivni i početi da "popunjavaju praznine", stvarajući zvuke koji zapravo ne postoje.

Sličan poremećaj poznat je kao muzička halucinoza, kada osobe sa oštećenim sluhom čuju pesme ili melodije koje se u stvarnosti ne reprodukuju.

Lečenje je usmereno na prilagođavanje

Pošto ni antipsihotici ni slušni aparati nisu uklonili halucinacije, lekari su promenili pristup.

Pacijentkinji je objašnjena povezanost između gubitka sluha i pojave glasova, a preporučena joj je psihoterapija koja bi trebalo da joj pomogne da smanji uznemirenost zbog halucinacija i lakše se nosi sa njihovim prisustvom.

U trenutku objavljivanja ovog slučaja, u maju 2026. godine, čekala je početak terapije, piše "Live Science".

Zašto je ovaj slučaj važan?

Lekari navode da se u većini ranije objavljenih slučajeva slušne halucinacije ublaže ili potpuno nestanu nakon lečenja oštećenja sluha. Zbog toga je činjenica da su kod ove žene glasovi opstali i posle ugradnje slušnih aparata veoma neuobičajena.

Pretpostavljaju da dugotrajan gubitak sluha može izazvati trajne promene u mozgu koje se ne povlače odmah nakon poboljšanja sluha.

Autori studije ističu da ovaj slučaj pokazuje da slušanje glasova ne mora uvek biti znak psihoze. Zbog toga preporučuju da se kod osoba koje imaju izolovane slušne halucinacije, a pritom normalno funkcionišu u svakodnevnom životu, testiranje sluha sprovede što ranije kako bi se izbegle pogrešne dijagnoze i nepotrebno lečenje.