Evo zašto je bogataš napustio Meksiko ostavio sve i preselio se u Srbiju: "Ovde sam pronašao nešto što sam izgubio"

Ipak, prve mesece života u Srbiji ne pamti samo po prijatnim iznenađenjima.

Jedan od prvih ozbiljnijih susreta sa domaćim sistemom bila je birokratija.

– Prvi put kada sam sređivao boravišnu dozvolu radio sam sve sam i bilo je veoma teško. Odlazak u policiju, dokumentacija, sve to. Posle smo pronašli advokaticu koja se time bavi svakodnevno i sada je mnogo jednostavnije – ispričao je.

Njegov savet strancima koji dolaze u Srbiju prilično je jednostavan: administrativne poslove prepustiti ljudima koji poznaju sistem.

Kaže da pomoć advokata i računovođe nije skupa, a da otvaranje firme i vođenje poslovanja postaju mnogo lakši kada se dokumentacijom bave profesionalci.

– Najbolje je te stvari ostaviti stručnjacima. Posebno u Srbiji, gde je birokratija poznata – rekao je, uz osmeh dodajući da situacija nije mnogo drugačija ni u Meksiku.

„Video sam kranove i znao da se zemlja razvija“

Kao neko ko razmišlja preduzetnički, Horhe kaže da mu je po dolasku u Beograd jedna stvar odmah privukla pažnju – veliki broj gradilišta.

Za njega su kranovi iznad grada bili mnogo više od običnog prizora.

– Kada sam došao, video sam mnogo kranova. Za mene je to kao biznismena veoma važan pokazatelj. Građevinarstvo je jedna od industrija koje pokreću čitavu zemlju – kaže.

Kako objašnjava, izgradnja ne znači samo beton, ciglu i nove zgrade. Ona za sobom povlači čitav lanac poslova – od građevinskog materijala i radne snage, preko goriva i transporta, do hrane, odeće i drugih usluga.

Zato mu je razvoj Beograda bio signal da postoji prostor za nove poslove.

– Kada sam video kako se Beograd razvija, shvatio sam da zemlja raste. Video sam i koliko ljudi dolazi ovde iz različitih razloga. Neki zbog rata, neki zato što vide potencijal Srbije – priča.

Posebno ističe razvoj IT sektora, dolazak novih kompanija i sve veći broj proizvoda i usluga koji se pojavljuju na tržištu.

Njegov utisak je da je Srbija još u fazi velikih promena.

– Ovde se svakog dana uvode neke nove stvari. Dolaze nove kompanije, nove tehnologije, sve više je IT firmi i aplikacija. Mislim da će se zemlja razvijati u veoma dobrom pravcu.

„Ovo sam već gledao u Meksiku“

Horhe kaže da mu sadašnji razvoj Srbije izgleda poznato jer ga podseća na ono kroz šta je Meksiko prolazio pre 15 ili 20 godina.

Tada su, priseća se, počele da dolaze strane kompanije, gradilo se sve više stambenih kompleksa, a novi projekti donosili su sadržaje koji su ranije bili mnogo ređi – bazene, teretane, lokale i tržne centre.

Isti obrazac sada prepoznaje u Beogradu.

Kao primer navodi velike komplekse i tržne centre u kojima ljudi na jednom mestu mogu da obave gotovo sve.

– Ne morate da idete na deset različitih mesta. Sve vam je blizu. Mislim da to otvara mnogo mogućnosti za sve – smatra on.

Ali jednu razliku između Srbije i drugih tržišta ipak je veoma brzo primetio.

„Srbi ne vole da daju novac ako nisu sigurni“

Njegov utisak je da su ljudi u Srbiji veoma oprezni kada je reč o novcu.

Posebno mu je bilo zanimljivo koliko su ljudi nepoverljivi prema kreditima i zaduživanju.

– Ljudi ovde često kažu: ako nemam novac, neću to da kupim. Ne žele kredite – kaže.

On smatra da takav odnos ima veze sa iskustvima kroz koja je zemlja prolazila u prošlosti i da je zbog toga kod mnogih ostala jaka potreba da se novac čuva.

To se, prema njegovom iskustvu, vidi i tokom poslovnih pregovora.

Kada se razgovara o novom ugovoru ili investiciji, kaže, ljudi su često oprezni i teško se odlučuju da potroše novac.

Horhe, međutim, smatra da se to polako menja.

– Za uspeh ekonomije važno je da novac cirkuliše, da prelazi iz jedne ruke u drugu. Novac nije tu samo da biste ga držali, već i da biste ga koristili – objašnjava.

Najveću promenu primećuje kod mlađih generacija.

Pre dve godine svi su plaćali gotovinom, danas vade telefon

Kada je pre nešto više od dve godine pokrenuo svoj posao, Horhe kaže da su mu gotovo svi klijenti plaćali gotovinom.

Danas je situacija gotovo potpuno drugačija.

– Sada većina plaća karticom ili telefonom. Ljudi su shvatili koliko je jednostavno da stave karticu u telefon, kliknu dva puta i plate. Više čak ne morate ni da nosite novčanik – kaže.

Za njega je to mali, ali veoma dobar primer brzine kojom se navike u Srbiji menjaju.

Veruje da će upravo mlađe generacije ubrzati prihvatanje novih tehnologija, načina plaćanja i poslovnih modela.

Ipak, najjači utisak koji je Srbija ostavila na njega nema nikakve veze ni sa biznisom, ni sa građevinom, ni sa ekonomijom.

Dogodio se sasvim slučajno, tokom razgovora.

Čovek je samo prišao da pomogne

Dok je trajao intervju, jedan reklamni baner u blizini se srušio.

Nepoznati muškarac koji je prolazio zastao je i bez pitanja prišao da pomogne.

Horhe je odmah pokazao prema njemu.

– Vidite, upravo o tome pričam. Ovde ljudi još rade takve stvari – rekao je.

Za nekoga ko dolazi iz milionskog grada u Meksiku, takva scena imala je posebno značenje.

Kaže da u velikim gradovima ljudi često pokušavaju da se ne mešaju kada vide problem. Ne žele neprijatnost, odgovornost ili potencijalni sukob, pa nastavljaju dalje.

U Beogradu je, tvrdi, mnogo češće video potpuno suprotnu reakciju.

– Ako ljudi vide da vam nešto treba, pomoći će vam. Ponudiće pomoć. To je jedan od razloga zbog kojih volim ovaj grad.

„Ovde ponovo živim svoje detinjstvo“

A onda je ispričao priču koja možda najbolje objašnjava zbog čega se u Srbiji oseća kao kod kuće.

Kada je bio dete, živeo je u manjem mestu u Meksiku.

Poznavao je gotovo sve ljude iz svoje ulice. Kao dete je sam odlazio u prodavnicu kada bi ga roditelji poslali po nešto. Deca su se igrala napolju, komšije su se pozdravljale i svi su znali jedni druge.

Kasnije je, kako su gradovi rasli, veliki deo tog načina života nestao.

A onda se preselio u Beograd.

– Sada živim u ulici u kojoj mi svi kažu zdravo. Pozdravljaju moju decu. Sednemo negde na kafu i nekada ne žele ni da nam je naplate – priča.

Navodi i druge situacije koje su ga iznenadile.

U restoranu gde ih poznaju kao komšije dobiju desert na račun kuće. Jedne subotnje večeri izašao je sa suprugom na piće, a vlasnici lokala nisu želeli da im naplate račun.

Kada je pitao zašto, odgovor je bio jednostavan:

„Pa, komšije smo.“

Za Horhea upravo je to postalo jedna od najvrednijih stvari u životu u Srbiji.

– Dok šetam svojim krajem, pozdravim deset ljudi. Poznajem čoveka koji me šiša, poznajem ženu iz supermarketa, poznajem komšije. Lep je osećaj – kaže.

I onda zaključuje:

– Ovde ponovo živim onaj lep deo svog života koji sam imao kao dete, kada su se svi poznavali, pozdravljali i bili dobri jedni prema drugima.

Možda je upravo zbog toga, uprkos svim razlikama između Meksika i Srbije, Horheu Beograd postao toliko blizak.

U Srbiju je došao zbog novog života i poslovnih prilika, ali je u njoj pronašao i nešto što nije očekivao – osećaj zajednice za koji je mislio da pripada vremenu koje je odavno prošlo.