"Ako ovo radite do 25. godine uništićete svoj život i karijeru – šteta može biti trajna", upozorava psiholog

Prema izveštaju organizacije Common Sense Media iz 2021. godine, tinejdžeri uzrasta od 13 do 18 godina prosečno provode osam sati i 39 minuta dnevno gledajući u ekrane. Uz to, izveštaj iste kompanije iz 2023. pod nazivom “Stalni saputnik” otkriva da tinejdžeri svakodnevno dobiju gotovo 240 notifikacija i provere svoj telefon više od 100 puta dnevno.

Rezultat? Generacija ljudi koja ne može da se koncentriše, tvrdi Hajt. A koncentracija je ključna veština za uspeh u životu i na poslu, istakao je ovaj psiholog u nedavnoj epizodi The Oprah Podcast, gde je razgovarao sa 17-godišnjom devojkom koja je sebe opisala kao zavisnicu od društvenih mreža.

„Važno je da obnoviš svoj mozak“, poručuje Hajt, koji je doktorirao na Univerzitetu u Pensilvaniji i autor je bestselera New York Times-a, knjige „Anksiozna generacija“.

Pametan potez, kaže on, jeste da se počne sa promenama odmah:

„Ako si na telefonu do 10 sati dnevno sve do svoje 25. godine, šteta bi mogla postati trajna. Do 25. godine, frontalni korteks mozga uglavnom završava sa razvojem. … Posle toga, mnogo je teže povratiti pažnju.“

Hajt ističe da društvene mreže „razbijaju“ sposobnost koncentracije: „Te stvari su osmišljene da vas stalno prekidaju.“

Nemogućnost da se koncentrišete može vas ometati i na ličnom i na profesionalnom planu. Teško je održavati bliske odnose ili čak zadržati posao ako ne možete da posvetite pažnju bilo kome ili bilo čemu van svog telefona.

„Mislite li da će neki poslodavac želeti da zaposli osobu koja ne može da se fokusira na ono što bi trebalo da radi?“, upitao je Hajt.

Njegova knjiga, koja povezuje zavisnost od društvenih mreža i pametnih telefona sa lošim mentalnim zdravljem među mladima, izazvala je polemike. Neki čitaoci smatraju da zanemaruje druge, podjednako važne uzroke anksioznosti i nezadovoljstva kod mladih – poput genetike, disbalansa moždanih hemikalija i traume.

Ipak, istraživanja su pokazala da socijalni razvoj može patiti kada se deca i tinejdžeri previše oslanjaju na digitalne uređaje, umesto na lične interakcije.

Godine 2023, tadašnji glavni hirurg SAD, Vivek Murti (Vivek Murthy), izdao je zvanično upozorenje o rizicima koje društvene mreže i pametni telefoni predstavljaju za mentalno zdravlje, pozivajući se na studije koje pokazuju da oni mogu dovesti do povećane stope anksioznosti i depresije.

Pokušajte sa "naglim prekidom" na mesec dana da obnovite pažnju

Hajt savetuje obnavljanje sposobnosti fokusa tako što ćete odlučiti da manje koristite telefon i pokušati da okupite mali krug prijatelja i članova porodice koji će zajedno sa vama prihvatiti izazov.

„Ako pronađete troje članova porodice ili troje prijatelja da to uradite zajedno, imaćete mnogo veću šansu da se oslobodite navike i obnovite fokus“, kaže Hajt. „Preporučio bih da se potpuno odreknete društvenih mreža na mesec dana, ako možete.“

Kada osetite potrebu da uzmete telefon, razmislite o zameni: umesto toga, počnite da čitate, pišete dnevnik, završite film koji ste započeli ili izađite napolje. Zatim, završite tu aktivnost pre nego što pređete na sledeću, savetuje Hajt.

Takođe, razmislite o slušanju muzike dok obavljate kućne poslove ili radite – iako zvuči kontradiktorno, muzika može pomoći koncentraciji, tvrdi dr Srini Pilej, psihijatar sa Harvarda i istraživač mozga.

„Muzika može uticati na sposobnost mozga da se fokusira na više načina“, napisao je za CNBC Make It 2023. godine. „Jedan od mehanizama uključuje smanjenje stresa i nivoa kortizola, što omogućava centru pažnje u mozgu da funkcioniše bez prekida.“

Ali izbegavajte pesme koje vas rastuže ili su toliko zarazne da vam odvraćaju pažnju.

„U mozgu su centri za pažnju direktno povezani sa regijama koje obrađuju emocije, pa bilo koja muzika koja vas čini emotivno nestabilnijima može poremetiti vašu koncentraciju“, napisao je Pilej.