Zaboravite himalajsku, najkvalitetnija so na svetu "bere" se u Sloveniji - evo zašto je tako skupa

"Na ovom mestu treba da dišete do kolena. Toliko je dobar vazduh", savetovala je Matea, vodičkinja koja nas je provela kroz Sečoveljske soline, tradicionalne solane smeštene na slovenačkoj obali Jadranskog mora, nadomak Pirana.

Duvao je vetar i svakim udahom je miris mora bio sve jači, a onda su nam objasnili da je "So more koje nije moglo da se vrati na nebo". To je i poetična poruka svima koji obiđu ovaj kraj i mogu da se uvere da Slovenci to prirodno bogatstvo baš tako i tretiraju, posebno ponosni na "cvet soli" (fr. fleur de sel), najkvalitetniju (i najluksuzniju) vrstu soli na svetu, koja baca u senku čak i popularnu himalajsku so.

Šta je "cvet soli"?

Cvet soli nastaje prirodnim putem na samoj površini morske vode, u specifičnim klimatskim uslovima, kroz sistem bazena i kanala. Kada se spoje sunce, vetar i mirno more, na vrhu bazena za isparavanje formiraju se tanki, krhki kristali koji podsećaju na cvetne latice, a pod mikroskopom se prepoznaju u obliku savršene piramide.

Ovi kristali se pažljivo sakupljaju ("beru") tradicionalno uz pomoć drvenih alata, kako se ne bi oštetila struktura.

Cvet soli u odnosu na običnu morsku so ima laganiju, hrskavu teksturu i blaži, sofisticiran ukus. Kažu da sve loše što važi za običnu so, za ovu ne važi, a cvetom soli, navodno, nikad ne možeš da presoliš hranu - uvek bude taman. Čak i u čokoladi. Ne koristi se za kuvanje, već kao završni dodatak jelima - posipa se preko mesa, ribe, salata ili čak slatkih poslastica, kako bi naglasio prirodne arome.

Zbog ograničene proizvodnje i ručne berbe, cvet soli spada među najskuplje vrste soli na svetu. Njegova cena može biti višestruko veća od standardne soli, ali ljubitelji dobre hrane smatraju da svaki kristal opravdava svoju vrednost.

Ručno branje

Sečoveljske soline i danas predstavljaju spoj prirode, tradicije i ručnog rada koji se gotovo nije menjao vekovima.

Naime, radnici u solinama (uglavnom lokalni mladići) i danas koriste iste metode kao njihovi preci - bez industrijskih mašina, oslanjajući se isključivo na prirodne uslove i iskustvo.

Vikipedija beleži da "iako neki pretpostavljaju da se so u Istri proizvodila još u doba antičkog Rima", Sečovljanske solane se u današnjem obliku spominju 804. godine.

So se dobija zgušnjavanjem morske vode kroz niz bazena, a u poslednjim dolazi do kristalizacije na površini. Cvet soli se zatim ručno "bere" pomoću drvenih alatki nalik grabuljama.

Naravno, Slovenci znaju i da naplate taj trud - 250g ove soli košta 10,90 evra, a usput prave gomilu kozmetičkih preparata što od soli, što od fango blata koje dobijaju u procesu.

Za još "lekcija" iz Slovenije zapratite Putničarenje na Instagramu.