Ovo su najgori sirevi koje možete da izaberete u supermarketu - poslednji na listi jedva da se može nazvati sirom

Znamo da sa sirom ne treba preterivati, ali treba biti oprezan i sa manjim "dozama" - neki sirevi na listi najgorih za zdravlje mogli bi da vas iznenade.

Ali, šta tačno čini neki sir zdravijim ili manje zdravim? Sadržaj masti, zasićenih masti i soli svakako su važni, ali nije sve samo u tome. Važan faktor je i stepen prerade, jer visoko prerađeni sirevi mogu sadržati dodatne sastojke koji nam nisu potrebni.

Bitan je i način na koji se sir jede. Na primer, parmezan (koji sadrži više proteina i kalcijuma od jaja) jeste masan sir sa oko 30% masti i prilično je slan. Ipak, nije na ovoj listi jer se zbog svog intenzivnog ukusa uglavnom konzumira u malim količinama. Komad čedar sira od 10 grama deluje smešno malo, ali 10 grama sitno rendanog parmezana sasvim je dovoljno da se pospe činija testenine, napominje The Take Out i donosi listu sireva koje ne bi trebalo često konzumirati.

Maskarpone

Maskarpone je fantastičan, kremast i blag sir koji koristimo u čizkejku i tiramisuu, ali je ubedljivo najgori izbor i po kardiolozima.

Nalazi se na vrhu ove liste jer je jedan od najmasnijih sireva (sadrži između 44% i 75% masti), što ga čini veoma kaloričnom namirnicom.

Doduše, njegova visoka kalorijska vrednost nije mana već upravo ono što ga čini posebnim - daje mu punoću ukusa i kremastu teksturu. Većina ljudi ga ne jede svakodnevno, ali ako ga redovno konzumirate bez obraćanja pažnje na deklaraciju, možda unosite mnogo više masti nego što mislite.

Osim toga, maskarpone sadrži vrlo malo soli, nema šećera i pruža određenu količinu proteina.

Čedar

Maskarpone se našao na listi zbog ekstremnog sadržaja masti, ali većina ljudi ga ne jede često. Čedar je, s druge strane, sir koji neki redovno konzumiraju.

Problem je, naravno, u tome što je čedar prilično "bogat" i kaloričan. U proseku sadrži oko 35% masti (od čega je 22% zasićenih), kao i visok nivo soli — oko 1,8 grama na 100 grama proizvoda. Poređenja radi, maskarpone sadrži oko 0,175 grama soli, a mocarela oko 0,7 grama.

Međutim, kod sira je važno znati da se sastav razlikuje od proizvođača do proizvođača. Ako želite da pratite šta jedete, morate čitati deklaracije. Postoji mnogo varijanti čedara sa smanjenim sadržajem masti, što znači i manje kalorija. Sadržaj soli takođe može značajno da varira.

Halumi

Halumi je sir od kozjeg i ovčjeg mleka poreklom sa Kipra, poznat po tome što se ne topi kada se zagreva. Sjajan je dodatak salatama i mediteranskim jelima, a zbog visokog sadržaja proteina veoma je važan u vegetarijanskoj ishrani. Međutim, upravo zato što se često koristi kao izvor proteina, jede se u relativno velikim porcijama.

Na primer, oko 200 grama halumija obezbeđuje čak 43 grama proteina, što je odlična količina za jedan obrok. Ali u poređenju sa većinom vrsta mesa, dolazi i sa velikom količinom masti. Ista količina pilećih grudi daje oko 60 grama proteina, 17 grama masti i svega 202 kalorije. Kod halumija dobijate 43 grama proteina, isto toliko masti i čak 571 kaloriju.

Sam sir sadrži oko 21% masti (od čega je 14% zasićenih), što nije loše za sir, ali se i dalje smatra proizvodom sa visokim sadržajem masti. Pošto ga često jedemo u većim količinama, on može predstavljati značajan izvor masti u ishrani. Takođe ga nije lako jednostavno „smanjiti“. Ako ga jedete zbog proteina, morate pojesti pristojnu količinu. A ako ga jedete zbog ukusa, porcija od 50 grama deluje toliko mala da imate osećaj kao da ga skoro i nema.

Topljeni sir u listićima

Ovi sirevi imaju mnogo obožavalaca i jako lošu reputaciju. Neki ih čak ni ne smatraju sirom, a drugi čak ni hranom. Situacija je zapravo malo složenija, jer topljeni sir sam po sebi nije naročito nezdrav. Sadrži umerenu količinu masti i različite količine soli, ali ga obično jedemo u jednoj ili dve kriške, u tost-sendviču ili hamburgeru.

Problem je što na tržištu postoje proizvodi koji ga imitiraju koristeći potpuno drugačije sastojke. Na deklaracijama možete pročitati da je u pitanju proizvod koji sadrži najmanje 51% pravog sira, koji se topi i meša sa drugim sastojcima, ali može da bude i gore, da naletite na "lažni sir" - koji se pravi od biljnih ulja koja pokušavaju da oponašaju ukus i sposobnost topljenja pravog sira. Koliko su nezdravi zavisi od proizvođača, ali postavlja se pitanje zašto verovati proizvodu koji pokušava da se predstavi kao nešto što nije.