Plaćena ljubav u doba korone u Splitu se odvijala - normalno, barem onoliko koliko ta aktivnost uopšte može biti normalna. Žene koje pružaju seksualne usluge mahom su zavisnice od droge i nema te korone koja će suzbiti tu njihovu potrebu koju finansiraju prostituisanjem, piše Slobodna Dalmacija.
Primedba se odnosi na najniži rang žena koje pružaju seksualne usluge za novac, onih koje to rade kako bi namirile potrebu za drogom jer su mahom heroinske zavisnice ili uzimaju spid ili pak kombinuju droge. Uglavnom, njihove potrebe su nasušne i nema te korone koja ih može suzbiti, a rade na otvorenom (plaže, parkovi), u napuštenim i devastiranim objektima, ili pak u stanovima koje im saradnik ili saradnica ustupi. Ima slučajeva kad ih klijent dovede i u stan, počasti kafom i slično, piše Lenka Gospodnetić za Slobodnu Dalmaciju, a priču prenosimo u celosti.
Pročitajte još:
Sagovornicu, osobu problematičnog ponašanja, ali prvenstveno ženu kojoj treba zdravstvena pomoć, upoznali smo posredstvom Udruženja za pomoć mladima „Help“ iz Splita, na čijem je čelu Nevenka Mardešić.
Mardešić je na prvoj liniji kontakta s osobama na samom socijalnom, ali i zdravstvenom dnu; u prostorijama udruženja na splitskim Bačvicama zavisnici i prostitutke mogu dobiti besplatni narkomanski pribor (igle, špriceve, limunsku kiselinu, vodu, gazu…), kao i kondome, kako bi se koliko-toliko suzbilo širenje zaraznih bolesti.
Radi se o tzv. smanjenju štete. Korisnici usluga u „Helpu“ mogu da se besplatno testiraju i na HIV i hepatitis B i C, ali za kovid to još uvek nije moguće.
Odavno nisu imali slučaj side, saznajemo u razgovoru sa socijalnim radnikom dok čekamo direktorku da završi konsultacije s roditeljskim parom koji se obratio za pomoć.
Igle i kondomi
„Tokom karantina zbog korone mi smo radili normalno, a potrošnja kondoma i igala bila je uobičajena; reč je o količini od oko pet hiljada prezervativa mesečno, odnosno više od sto hiljada igala! U proseku korisnici oba pola (sa šireg splitskog područja) dolaze jednom nedeljno po pribor, uzmu nešto veću količinu, pa su mirni nekoliko dana“, navodi direktorka.
Jednom nedeljno i četrdesetogodišnjakinja iz ove priče dolazi po igle i kondome. Ako zatreba, promet je veći, a potrošnja izdašnija, i dvaput…
Ana (ime je izmišljeno, a podaci o identitetu poznati su redakciji) verovatno bi bila lepotica da nije zaglibila u heroin još u ranim dvadesetim. Završila je Školu likovnih umetnosti u Splitu, a pokušala je i da studira. Naravno, taj pokušaj je brzo propao, sad je već davna prošlost…
Iako još relativno mlada, vidljivo je lošeg zdravstvenog stanja. Ima otečene zglobove, lice i kožu na rukama prošaranu flekama, ožiljcima i lošim tetovažama, zube oštećene karijesom, prste požutele od cigareta. Nokti su joj iskrzani, slomljeni; ipak, usne je obojila crvenim ružem, a oči iscrtala olovkom. Svejedno, veći deo razgovora provela je držeći na očima tamne naočare.
Neprozirne naočare imala je i njena prijateljica sličnih godina, koja se pohvalila da je nekad bila trener tenisa (?!). Danas se obe „snalaze“.
„Evo vam pivo“, nudi trener limenku na gutljaj, a mi zahvaljujemo, kao da jesmo uzeli.
„Je l’ i vi, hm, radite one stvari za lovu?“, pitamo obzirno, da je ne uvredimo.
„A ono. Više rekreativno. Malo“, smejulji se prijateljica, dok Ana pristaje na poziranje.
„Nemam čega da se stidim! Kakvih sve lopova u ovoj državi ima, pa da mene bude sram? Nema šanse! Samo nemojte da mi se vidi faca zbog dece; jeste, imam dvoje dece. Ali znate šta? Srediću se ja. Već sam počela da uzimam terapiju, na heptama sam (heptanonima, nap.a.), na boci“, čavrlja Ana između dve poze u parku na Bačvicama, do kog je došla autobusom iz prigradske zone u kojoj živi.
Pa sedamo na klupu u parku, da popričamo na miru.
„Ovakva je situacija: probala sam sa 15 godina (heroin, nap.a.), a navukla se sa 23. Sa 27 sam već počela da se skidam jer su uletela deca“, sažima Ana, premda ne preterano uverljivo; taj „početak skidanja“ aktuelan je i dan-danas…
„Prošle godine sam bila dva meseca u Vrapču, skinula se lepo, izašla čista. Ali onda, šta ću, dali mi subutex. Svaki put kad se skinen, neko me zezne, počasti. Ili dođem kući, a tamo se pucaju i muž i rođak koji živi s nama; da mi je da se njega rešim, spasla bih se. A oko dece, pa njima se bavim ja, a priskoči i majka. Sad sam dobro, na jednoj boci dnevno.“
Boci?
Heptanon na boce
„E, to je boca heptanona, za nas koji se tek skidamo, pa nam treba veća količina“, jednostavno će Ana, od koje saznajemo da je jedna boca ekvivalent za 20 tableta!
Pročitajte još:
„A jeste, zvuči mnogo, ali nije. Da bih se pukla, trebaju mi dve boce. Sa jednom sam normalna. A opet, razlika je je l’ piješ ili furaš heptu u boci. Zato idem po igle u „Help“, jebiga. Bila sam jutros, a popodne ću u svoju ambulantu po nedeljnu dozu heptanona, daće mi sedam boca. Sad nam daju nedeljnu dozu zbog korone, inače smo pre dobijali dnevno. A bocu isto mo’š da prodaš, pa znaš to; jedna boca je 150 kuna. Ja u svom kvartu u Splitu, gde sam pre živela, nađem i za sto kuna“, namiguje Ana ispod naočara.
Pitamo je hoće li prijateljica zameriti što smo se nasamo raspričale na odvojenoj klupi.
„Ma, briga nju. Ona ima svoj film; inače je lezbijka, ali povremeno se poj… za lovu. Žao mi je što se navukla, kad sam čula, popizdela sam. Roditelji su joj uredni ljudi, školovani. I moji su… Ali ja ću se srediti, dosta je pizdarija. Počinjem da radim suvenire, brinuću se za decu. Muž neka ide u Amsterdam, a rođak neka se iseli bilo gde. Onda ide novi život. Tako se spasla i moja prija koja je radila na peškariji u Splitu. Onda je bila na dve boce heptanona, ej! Uvek je imala love, pa je nešto dobijala na recept, a nešto kupovala. Sad je skroz uredna; preselila se na Korčulu i na samo četri heptanona je“, ponosno će Ana.
Navodimo je na priču o prostituciji i koroni; malo joj je neugodno. Pokušavamo izokola, raspitujemo se koliko joj novca treba na dan i kako je do potrebnog novca dolazila.
„Gledaj, nije dop više što je bio pre 10 godina. Onda je bio dobar, nas troje mogli smo da se spojimo za 100 kuna. Danas dop ništa ne valja, to je sramota koliko ga izmešaju. Ako i uleti dobar dop, onda je to samo za početak, dok se ne pridobiju mušterije, a onda ga opet mešaju. Pre je bilo poštenije, danas se uopšte ne isplati kupiti dop. I još svi koji diluju heroin rade sa murijom, to se zna“, ogorčeno će naša sagovornica.
I opet je pitamo koliko, dakle, dnevno troši i kako nalazi novac.
„Čuj, s obziron da je dop sramotno loš, treba mi bar dvesta kuna, a i to samo za ujutro, već po podne bi trebalo ufurati još toliko. Dobro, sad mi ne treba jer se lečim“, setila se.
„A kako sam nabavljala lovu? Pa ranije bih smuvala roditelje, nešto užickala, sitno ukrala. A onda, kad znaš ljude, oni te i počaste. Normalno, kad imaš više, počastiš i ti njih. Zna se kako je red“, ozbiljno će Ana.
„Čašćenje“ nekad bude malo i neugodno, jer…
„Gledaj, još i danas, a pogotovo pre, udarno mesto je bila Đardin. Nekad bih došla tamo, radile su mi prijateljice (izbegava da se izjasni o sebi, napomena autora). Onda nekoj uleti mušterija, pa ona ode da odradi, a ti čekaš da se vrati. Pa mi bude malo i crnjak jer, u stvari, ja čekam da se ona poj… da bi onda mene počastila“, sleže Ana ramenima, pripaljuje novu cigaretu.
Glas joj je još više promukao kad opisuje seksualne susrete, nakon kojih sledi heroinska uteha.
„Znaš kako ti je to, uvek ima staraca koji hoće da plate. Neki jedva čekaju penziju da se počaste. A kako nalete? Lepo, neko preporuči seks za zaradu, pa se tako brzo dođe do love da se vrati dug. Ili uleti lova za više dopa, pa možeš nekoga i da počastiš. Nekad starci ulete i sami, pokupe žensku na autobuskoj stanici ili oko Đardina, pa se dogovore na licu mesta. Ima ludih ljudi koji hoće seks bez kondoma, ali opet je i to dobro jer plate više. Tako za istu stvar dobiješ i duplo više love, pa imaš da se počastiš. Tako to ide“, upućuje nas u običaje.
Pitanje čašćenja
„Evo meni je neki dan uleteo neki deda, pa smo popili i kafu. Baš mi se pila kafa! A onda, svako na svoj autobus“, veselo će Ana.
Pitamo za koronu, boji li se zaraze.
„Kakva korona? Ma daj, to ti nikoga nije briga. Jedno vreme je bila sida u điru, to je bilo malo zajebano. Bila je jedna đardinka, umrla je od side, a pucala se sa svakim. A ludih ljudi, dolazili su kod nje i davali joj lovu za zarazu! Korona je ništa“, zaključuje Ana.
View this post on Instagram
Ima i ona iskustva s HIV pozitivnima, a od bolesti ima „samo hepatitis C u povlačenju“.
„Bili su mi ga našli, ali kažu da se povukao. Mnogo opasniji je B, on te odmah pomete! Ja iman poznanika koji ima sidu već 20 godina, i normalno živi, ode jednom godišnje u Zagreb na neku terapiju, i onda ovde, nazad u Split. Dođe i on u „Help“; kaže da će pre da ga ubije alkohol nego sida. Voli da popije pivo, a uzme i koju heptu, inače je solidan“, smatra naša sagovornica.
Ima poznanicu koja od prostitucije, kaže pomalo ljubomorno, mlati veliku lovu.
„Ona je skroz luda, ali radi čudo. Motala se po Đardinu i kolodvoru, pravila se blesava, ali brzo smo shvatili šta radi. Sad se više ne kurva u Đardinu, našla je stan, avanzovala je (smeh). Na računu zna da ima po sto hiljada kuna, ej! A uopšte nije ni mlada ni zgodna, bar ne više. Ne, ne drogira se. Nije na heroinu, možda je na spidu. U stvari, mislim da nije ni to“, odgovara odrično na naše pitanje, pa se uozbilji:
„Ali znaš šta? Ona je skroz luda. Bilo bi bolje da se samo drogira jer od toga možeš da se izlečiš. Ja ću se izlečiti. Vidiš me, već sam dobro. Još samo jedanput da se počastim pravim dopom, onim kao nekad, bez ovog krpanja heptama, subutexon ili buprenorfinom, bez obzira jel od Alkaloida – to su ti Makedonci – ili od Italijana. E, da još to doživim, i mogu mirno da se skinem. Ma, i u komunu da odem ako treba…“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare