Profajleri poznaju mračne strane čoveka. Njihova oblast jesu kriminalističko profilisanje i forenzika, ali i psihologija, pa se veštine koje imaju mogu bar delom primeniti i na svakodnevni život.
Srpsko Udruženje kriminalističkih profajlera CPA počelo je sa radom 2009. godine. Nemanja Popović iz CPA za naš portal otkriva da su profajleri najčešće ljudi koji su završili psihologiju, pa su se dodatno specijalizovali u oblasti kriminalistike.
U razgovoru s njim spontano smo došli do teme koja sve nas gotovo svakodnevno muči – kako prepoznati lažova. Bilo da se radi o partneru, kolegi s posla, detetu, prijatelju koji nam nešto prećutkuje, lažima smo okruženi svakodnevno i one zaista mogu da pokrenu buru emocija.
Naše lice i njegovu mimiku pokreću 43 facijalna mišića. Oni su u stanju da naprave desetine hiljada različitih facijalnih izraza, a samo je nekolicina povezana sa emocijama, pa i sa laganjem.
Ono što je ključno kada pokušavate da provalite da li vas neko laže je da znate kako izgleda kada govori istinu. Na teoriju da vas sagovornik laže ako skreće pogled u stranu – zaboravite.
Pročitajte još:
„Te teorije o skretanju pogleda su u domenu dečjih igara jer nisu potkrepljene relevantnim naučnim istraživanjima. Da postoji nešto u izreci da oči odaju lažljivca, potvrdio je FBI u jednom od svojih istraživanja, a mi smo u našem istraživanju dobili skoro identične podatke. Kada neko laže u 60 odsto situacija pojavljuje se tenzija u donjim kapcima, koja se može uočiti kao blago podrhtavanje, igranje donjeg dela oka, sužavanje vidljivog dela beonjače. Ipak, kod svih navedenih znakova laganja treba biti obazriv jer uvek postoje individualne karakteristike po kojima se razlikujemo“, kaže Nemanja Popović iz Udruženja profajlera za naš portal.
Govor tela
„Jedno od interesantnih istraživanja pokazuje da se 50 odsto ljudi koji lažu trude da zauzmu što manje prostora, mi kažemo ‘sakrio se u mišju rupu’.
Većina pouzdanih znakova zasniva se na promeni u ponašanju tako da osobe koje inače puno gestikuliraju, kada lažu – gestikulacija se smanjuje i obrnuto, osobe koje daju kratke odgovore, pričaju mnogo više, osobe koje puno pričaju, pričaju manje. Svi ovi znaci i tragovi su nam pouzdani tek kada osobu dobro upoznamo“, kaže Popović.
Botoks pravi problem
Kod osoba sa psihopatijom uglavnom teško možemo primeniti ove tehnike, jer oni prilikom laganja nisu emocionalno angažovani, takođe procena na osnovu facijalnih ekspresija otežana je i kod ljudi pod dejstvom narkotika i alkohola. Jedna zanimljivost je i da su osobe sa botoksom u licu teške za prepoznavanje, jer se pokreti na njihovom licu mnogo manje uočavaju.
Kako lažu muškarci, a kako žene
Generalno jednako lažemo svi, funkcija laganja je očuvanje ega i slike o sebi.
„Ono po čemu se muške laži razlikuju od ženskih je što su muške laži više okrenute ka sebi, a ženske ka drugima. Tako će muškarci lagati o tome koliko zarađuju, koliko su dobri ljubavnici, koji auto voze… Dok će žene mnogo češće reći prijateljici sa užasnom frizurom da joj je baš tako dobro ili onoj koja se ugojila da sad baš super izgleda“, otkriva naš sagovornik.
Kako decu da naučimo da ne lažu
Laganje nastaje u najranijem periodu detinjstva, ali kao vid razvoja i izbegavanja neprijatnih situacija.
Tako će na primer dete od tri godine koje povlači psa za rep na upozorenje roditelja da to ne radi, odgovoriti da nije to ni radilo, iako pred njima i dalje vuče psa za rep. Kažnjavanjem laganja, laganje ne nestaje već postaje mnogo bolje i dolazimo u situaciju da lažemo da bi izbegli kaznu ili osudu što je i najčešći motiv za laganje.
Pročitajte još:
„Na primeru ću objasniti kako bi roditelji trebali da postupe.
Uzmimo primer deteta od pet godina koje nije pojelo ručak, jer bi više želelo da jede kolač ili čokoladu. Dok roditelji ne gledaju, dete baci hranu u kantu i kada roditelji dođu, ono kaže kako je pojelo. Roditelji nađu hranu u kanti i pitaju šta se to dešava, dete odgovori da ima leteću hranu i da je hrana sama iz tanjira izletela u kantu.
Prva i najčešća reakcija je da roditelji kažu: „Ne postoji leteća hrana, nema dezerta, lažeš, ideš u kaznu.“ Ova situacija će dovesti do poboljšanja laganja i osmišljavanja boljih strategija za laganje.
Druga je da roditelj kaže: „Okej, očigledno se ovde nešto dogodilo, moguće je da ti stvarno imaš leteću hranu, ali bez obzira na to naš dogovor je bio da se dezert jede dek kada se pojede ručak, stvarno mi je žao, ali dokle god imaš leteću hranu ne mogu ti dati dezert.“
Ovo je samo jedan kratak primer koji pokazuje kako bi trebali da se ponašamo kada nas dete laže.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar