Podeli:
Foto: Zoran Lončarević

Ne postoji ništa što me je više opustilo ovih dana od telefonskog razgovora sa Ruškom Jakić. Pitala sam je kako ostati normalan u ovo suludo vreme.

Svakog jutra kad ustane Ruška prvo otvori prozor, zahvali se Bogu što je živa i zdrava, napravi svoj nes i onda, uz kafu, razmišlja o tome da će sve ovo jednog dana proći. Iako joj je i samoj teško zbog pandemije i izolovanosti, svesna je da čovek mora da nađe način da sačuva sebe.

Ne znam zašto se ljudi i dalje smejulje kad čuju njeno ime iako nisu dobacili mnogo više od onog legendarnog “Dobro jutro lepotice, dobro jutro lutko”, po čemu je najviše prepoznaju. U stvari, kada sa njom porazgovarate, teško da bilo šta što kaže možete dočekati s podsmehom, ali će vam osmeh sigurno izmamiti.

“Kako ste, Ruška?”, pitam je na početku. Kaže da je dobro. Zanima me šta će mi reći o tome kako ostati normalan tokom vanrednog stanja, izolacije, pandemije i policijskog časa.

Pročitajte još:

“Najteže je dati savet nekom ko nije navikao da živi ovako… Ja stalno apelujem na mentalni sklop, ali teško je to objasniti ljudima. Ako sam nešto naučila – to je da će na kraju sve proći, ali ne smemo iz svega izaći oštećeni. Kako? Pronađite nešto dobro, pozovite nekog telefonom, pitajte da li mu treba nešto. Mislim da nam se sve ovo dešava jer smo se previše otuđili i materijalizovali, previše mislimo na sebe. Treba da pokušamo da izvučemo maksimum dobrote i da ne dopustimo da nam ova situacija uništi nervni sistem”, kaže mi na početku, u jednom dahu Ruška.

Šta ona radi ovih dana kod kuće? Ima li neke rituale i navike koje joj pomažu da izgura dan?

“Najvažnije mi je da uvek izgledam dobro. Svako jutro operem kosu, našminkam se, obučem svoju lepu belu trenerku. Onda gledam reprize svojih emisija, malo pišem, čujem se telefonom s nekim, a po feng šuiju napravim rastvor jabukovog sirćeta i morske soli i s tim sve brišem. A otkriću vam još jednu divnu stvar za brisanje podova i nameštaja…U lavor sipam vodu, ubacim kesicu cimeta i time brišem i parket i vrata i kupatilo. Divno miriše, i ta aroma i miris tamjana me smiruju i ulivaju mi nadu”, kaže Ruška.

Foto: Zoran Lončarević

Njen savet je da pišete i zapisujete pozitivne misli i planove. I mada deluje kao da je sve cveće i proleće, i iako me tokom razgovora odjednom upita: “Vidite li, Ivana, kako je divno ovo sunce napolju?”, nije ni ona imuna na strah.

“Neizvesnost je najgora, pa vidite ovo, mi se pripremamo iz sata u sat, ne znamo zapravo ništa. Stalno slušamo urlanje da smo mi krivi, za sve smo krivi… Postoji drugi način. Vidite, sve što imam mi je u Italiji, tamo mi žive ćerka, unuk i zet. Oni su blizu Torina. Čujemo se 3, 4 puta dnevno, ona me opominje da ugasim televizor, pa pričamo šta ćemo da kuvamo, planiramo gde ćemo na more. Moramo lišiti sebe straha.”

Ruška Jakić je uvek optimista. Kaže da će ova kriza promeniti čovečanstvo na bolje.

“Verujem da je čovek dobar, ali da je skrenuo s puta. Kakve sad veze ima da li imaš džip, dobar sat ili Fendi torbu? Sad smo svi isti i ovo treba da nas vrati starim dobrim navikama. Naši roditelji su više bili okrenuti sebi i drugim ljudima, pa mislim da ćemo početi ponovo da u sebi tražimo najbolje. Ne treba da trošimo energiju na šta ne možemo da utičemo. Moramo sačuvati svoj mikrosvet. Neću da gledam da li je onaj bio ljut ili je rekao ovo ili ono. Ja im ne dozvoljavam da uđu u moj mikrosvet. Neću da se trošim na to, a posle svega ćemo jako dobro shvatiti ko je ko”, kaže Ruška.

Otkriva mi i da se gladi ne plaši jer je odrasla na kačamaku.

“Danas sam baš pravila kačamak sa feta sirom i sad ste me podsetili da napravim jednu lepu kafu i sednem u dnevni boravak i pogledam kroz prozor. Danas je ipak divan dan, živa sam i zdrava, a najvažnije je da kroz patnju prođemo i sačuvamo sebe. Ponavljam – sebi moramo govoriti ‘i to će proći’. U svakom čoveku postoji dobro, nasmešite se nekom, ispričajte mu vic, recite mu nešto lepo. Ovo nam je velika lekcija. Samo jurimo bolje i više. Ja sam uvek u dobrom fazonu, ali ja odem u second hand, pa izađem k’o milion dolara. Moda nije na meni, nego u meni. Moramo se vratiti pravim stvarima”, zaključuje Ruška.

Razgovor smo završile uz “čuvajte se” i dogovor da ćemo se, kada sve ovo prođe, naći i popiti kafu u nekoj lepoj baštici. Jedva čekam.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram