kovidiot
Foto: Ricardo Castelan Cruz / E / Sipa Press / Profimedia

Od početka epidemije bili smo skloni da idiotima zovemo one koji su se grabili za ogromne količine toalet papira i praznili rafove s brašnom, pa one koji su nepravilno nosili maske, pa one koji su uprkos svim upozorenjima i preporukama terali po svom... A sad je reč "kovidiot" ("covidiot") i zvanično ušla u rečnik.

Urban Dictionary rečju „kovidiot“ opisuje osobu koja „ignoriše upozorenja i savete, a koji se odnose na javno zdravlje i sigurnost“. Takođe, to je „osoba koja čuva namirnice samo za sebe i uskraćuje ih drugima“, prenosi Index.hr.

U osnovi, kovidiot je onaj ko ne shvata ozbiljno koronavirus niti mere zaštite, ali se, zato, s druge strane, ponaša sebično i čuva samo za sebe maske za lice, sredstva za dezinfekciju, WC papir i osnovne namirnice, ne razmišljajući o drugima. Izraz se sve češće koristi za ljude koji se ponašaju kao da se ništa nije promenilo, koji govore da je priča o koroni „prenaduvana“, da je reč o virusu koji je poput gripa i ljute se kad ih neko opomene da moraju da nose masku. Ne poštuju mere društvene distance i druge smernice, a grabe se za namirnice.

Pročitajte još:

„Neki jednostavno ne shvataju ozbiljnost situacije“, kaže psiholog Džon Majer. „Oni negiraju da virus postoji ili veruju da nije toliko opasan koliko se govori u medijima. To poricanje je zapravo lažna hrabrost“.

U skladu s tim ponašaju se neodgovorno – i prema sebi i prema drugima.

„Kovidioti obično misle da su imuni na virus ili da se neće ozbiljno razboleti“, kaže dr Timoti Marfi. Iako će oni možda proći bez posledica, to ne znači da će tako biti i s ljudima s kojima su u kontaktu. „Oni mogu da se zaraze i prenesu virus nekome ko će se razboleti i umreti. Ljudi moraju da shvate da postoji društvena odgovornost“, upozorava dr Marfi, konstatujući da su mnogi sebični i brinu samo o sopstvenoj dobrobiti.

Dr Ričard Votkins je u razgovoru za časopis Health u grupu kovidiota svrstao i one koji jednostavno vole da se bune protiv društvenih normi.

Pročitajte još:

„To se u prošlosti smatralo prihvatljivim, ali nije i za vreme smrtonosne pandemije… Ne postoje antikovid-19 i prokovid-19 strane“, kaže Votkins.

S druge strane, „kad raste neizvesnost, ljudi su skloniji ekstremnom ponašanju“, ukazuje dr Petros Levounis, šef Univerzitetske bolnice u Nju Džersiju.

„Neke ljude je karantin učinio impulsivnim“, kaže dr Levounis, objašnjavajući kako je došlo do toga da kovidiot postane sve češća pojava u izuzetno ozbiljnom trenutku za savremeno društvo.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare