Podeli:
Mali doprinos planeti
Mali doprinos planeti; Foto: Profimedia

Spasavanje planete zvuči kao pretežak zadatak, zar ne? I jeste. Srećom, svako od nas može da doprinese u ovoj borbi pomoću malih promena, koje možda deluju nebitno, ali mogu da imaju ogroman uticaj.

Alarmantna statistika, upozorenja naučnika širom sveta i sve češće priče o zagađenju, izumiranju vrsta, rekordnoj brzini topljenja glečera i ostalim jasnim dokazima da uništavamo planetu, ponekad deluju toliko poražavajuće da je teško shvatiti kako uopšte nešto možemo da promenimo.

Pročitajte još:

Istina je da će za velike pomake promene morati da se dese na nivou država i velikih korporacija, ali je isto tako istina da svako od nas snosi odgovornost za sopstvene odluke – pa samim time imamo mogućnost da nešto promenimo. Baš kao u onoj priči o slonu, kog možete da pojedete jedino ako ga jedete zalogaj po zalogaj, i u ovom slučaju najveće rezultate možemo da postignemo malim koracima.

Ove sitnice, koje svaki čovek može da primeni u svakodnevici, mogu ne samo da pomognu u očuvanju planete, već će vam u velikom broju slučajeva pomoći i da uštedite novac.

Koristite krpe u kuhinji

Pokušajte da zamenite papirne ubruse običnim krpama. Ne samo da je jeftinije, već se na ovaj način i smanjuje količina otpada, što znači da se smanjuje i količina goriva i energije koja se koristi za transport i obradu tog otpada.

Kuvajte češće

Kuvajte češće
Kuvajte češće; Foto: Profimedia.rs

Kupovina upakovane, unapred pripremljene hrane ponovo dovodi do bespotrebnog gomilanja otpada. Za kuvanje ćete trošiti energiju (struju), ali za hranu koju naručujete iz restorana ćete, pored struje, trošiti i energiju za dostavu (gorivo) i dobićete plastičnu ambalažu koja nikome nije potrebna.

Jedite manje mesa

Ne, ne morate da postanete vegan ili vegetarijanac – dovoljno je da smanjite količinu mesa koju jedete. Za proizvodnju jednog kilograma svinjetine se utroši oko 6.000 litara vode, za jagnjetinu oko 10.000 litara, dok je za kilogram govedine potrebno čak 15.000 litara vode. Dodajmo tome i emisiju štetnih gasova, u kojoj takođe prednjači mesna industrija, kao i činjenicu da se konstantno seku šume kako bi se napravilo više prostora za uzgoj stoke (i, još važnije, za uzgoj stočne hrane) i postaje jasno zašto bi svi trebalo da smanjimo konzumiranje mesa.

Idite planski u kupovinu

U Evropskoj uniji godišnje oko 100 miliona tona hrane završi na otpadu, a najveći procenat dolazi upravo iz domaćinstava. To znači da je emisija štetnih gasova za proizvodnju, transport i, na kraju, raspadanje sve te hrane – potpuno bespotrebna. Sve to može da se promeni tako što ćemo jednostavno kupovati manje hrane, a najbolji način za to je odlazak u plansku kupovinu, sa tačnim spiskom onoga što vam treba za konkretne obroke, u odgovarajućim količinama.

Nabavite flašu za vodu za višekratnu upotrebu

Procenjuje se da oko 80 odsto plastičnih flaša nikad ne završi u procesu reciklaže. Potrebno je i do 1.000 godina da se jedna flaša razgradi, a ako se zapali, proizvodi toksične gasove. Dalje, za proizvodnju jedne plastične flaše je potrebno tri puta više vode nego što na kraju stane u tu istu flašu. Srećom za sve ljude koji vole da uvek imaju vodu uz sebe, izbor kvalitetnih flaša za višekratnu upotrebu je sve veči i veći, i ne samo da su dobre za okolinu, već će vam i uštedeti novac.

Nabavite filter za vodu

Ukoliko ne pijete vodu sa česme, nema potrebe da svakodnevno kupujete flaširanu vodu – nabavite dobar filter. Bokali za filtriranje su sve popularniji i daleko manje štetni za okolinu od flaša.

Zavrnite česmu

Da li imate naviku da ostavite da voda teče na česmi dok se tuširate, dok perete zube, dok se umivate, dok ribate posuđe? Ništa vas ne košta da jednostavno zavrnete slavinu. Na primer, samo tokom pranja zuba “bacimo” oko 757 litara vode nedeljno (podaci za četvoročlanu porodicu).

Zavrnite česmu još malo

Slavina koja curi nije samo iritantan problem, već može i da vam “pojede” oko 530 litara vode nedeljno. Pozovite majstora, ili jednostavno uzmite sami šrafciger u ruke.

Malo kraće tuširanje

Tuširanje
Tuširanje; Foto: Profimedia.rs

Ponekad nam je svima potrebno dugo, opuštajuće tuširanje nakon teškog dana na poslu, ali ponekad nam je sasvim dovoljno pet minuta da obavimo sve što imamo. Kada je voda u pitanju, svaki minut se računa – pa imajte to na umu sledeći put kad krenete da glumite Pavarotija u tuš-kabini.

Zamenite sijalice

“Štedljive” sijalice jesu skuplje – kao, uostalom, i većina ostalih eco-friendly gedžeta – ali zato traju 10 puta duže od običnih sijalica, i koriste samo četvrtinu energije. Jasno vam je šta to znači: manja potrošnja energije i manje otpada. O štednji na struji uglavnom razmišljamo samo kada plaćamo račune, ali istina je da je manja potrošnja električne energije jedan od najboljih načina da pomognete planeti.

Smanjite temperaturu na bojleru

Dugme radnog termostata na bojleru ne treba da stoji na maksimalnom podešavanju, jer to ne znači da će bojler brže da zagreje vodu – već samo da će je zagrejati na višu temperaturu. Sasvim je dovoljno da voda bude zagrejana na oko 50 stepeni, pa je srednje podešavanje idealno. Ovom promenom možete da uštedite do 10 odsto energije koja se koristi za bojler.

Ugasite svetlo, televizor, kompjuer…

Da li imate naviku da ostavite uključeno svetlo nakon izlaska iz WC-a ili sobe? Ostavljate li kompjuter uključen tokom cele noći? Desi li vam se da vam televizor ostane uključen, čak i ako se vi nalazite u drugoj sobi i uopšte ne pratite program? Steknite naviku da isključujete električne uređaje kada ih ne koriste. Što nas dovodi do sledeće stavke…

Isključite “vampire”

“Vampirski uređaji” su svi oni uređaju koji crpe struju čak i kad ih ne koristite, sve dok su uključeni u utikač. Tu spadaju TV, konzole za igrice, modemi, razni uređaji za kablovsku televiziju, ali i mali kuhinjski aparati, kao i punjači za telefon i laptop. Ne koristite toster? Isključite ga iz struje. Isto važi i za sve ostale aparate.

Popravite stvari kad se pokvare

Kad smo već kod tostera – umesto da kupite nov, zašto ne biste pokušali da popravite stari? Često su u pitanju jedostavni kvarovi koji mogu da se srede za malo novca, a na ovaj način takođe doprinosite smanjenu otpada.

Second-hand šoping

Second hand šoping
Second hand šoping; Foto: Profimedia.rs

Smanjenje našeg konzumerizma bi mogao da bude jedan od najboljih načina da pomognemo planeti, a to se odnosi na sve – uključujući i garderobu. Second-hand radnje i sajtovi za kupovinu su, srećom, sve popularniji, i predstavljaju sjajan način da uštedite, a ujedno i uradite nešto dobro za okolinu.

Donirajte nošenu garderobu

Baš kao i sa kupovinom nošenog umesto novog, ovde se radi o tome da treba da stvaramo što manje otpada. Džemper koji ste kupili pre dve godine i više vam se ne dopada bi nekome drugome mogao mnogo da znači. Bilo da ga donirate u humanitarne svrhe, poklonite prijateljici ili prodate na netu, sve je bolje nego da ga bacite.

Pozajmi, ne kupuj

Da li baš morate da kupite knjigu da biste je pročitali, ili možete da je uzmete iz biblioteke? Što manje stvari – to bolje za planetu.

Prošetajte

Smanjite upotrebu automobila koliko god je to moguće, budući da su štetni gasovi koje kola emituju jedan od vodećih uzroka globalnog zagrevanja. Neke stvari lako možete da odradite peške, biciklom, autobusom ili, ukoliko uspete da se organizujete, podelite prevoz sa nekim ko ide u vašem pravcu.

Kupujte onlajn

Onlajn šoping nije samo udoban, već je i sjajan za planetu, jer gotovo uvek podrazumeva manju potrošnju energije i manju emisiju štetnih gasova nego odlazak u prodavnicu.

Nabavite termos-šolju

Kafa za poneti je sjajna stvar – gomila plastičnih šolja koje posle nje ostaju, nažalost, nije. Godišnje se proizvede neverovatnih 16 milijardi šolja za jednokratnu upotrebu. Sa termos-šoljom, koja može da traje godinama, možete da ponesete kafu od kuće, ili da zamolite ljude u kafiću da vam u nju sipaju piće za poneti.

Ne kupujte (bespotrebno) pakovane namirnice

Pakovanje od kilogram pomorandži u plastičnoj vreći je, zapravo, kilogram pomorandži, plus plastična vreća kojoj će trebati oko 1.000 godina da se raspadne. Polovina plastičnog otpada koji je bačen 2015. godine došao je upravo od raznih pakovanja. U prodavnicama često možete naći proizvode koji su unapred umotani u plastičnu foliju ili upakovani u razne kese i ambalaže. Srećom, većina tih proizvoda može da se nađe i bez pakovanja.

Ponesite ceger

Širom sveta se u svakom minutu iskoristi između milion i dva miliona plastičnih kesa. Velika većina tih kesa ne završava u procesu reciklaže, već na đubrištima, u rekama, po poljima, po drveću… U proseku jednu kesu koristimo 12 minuta. Istoj toj kesi je, u proseku, potrebno 500 godina da se razgradi. Zato, ponesite ceger.

Zaboravite na slamčice

Danas je širom sveta iskorišćeno pola milijarde plastičnih slamčica. Juče isto, ali sutra može da bude mnogo manje, ako svi zamolimo konobara da nam ne donosi piće sa slamčicom.

Kupujte čaj na merenje

Eliminišite još jedan izvor bespotrebnog otpada, koji mnogi zanemaruju, tako što ćete kupovati čaj na merenje, umesto u individualnim kesicama.

Ne bacajte pakovanje

Tegla od čokoladnog krema ili kutija u kojoj ste dobili krofne ne mora odmah da završi u đubretu – postoji dobra mogućnost da ćete joj naći novu upotrebu u kući. Ponovna upotreba stvari koje već imamo je jedan od glavih principa eco-friendly života.

Ne uzimajte plastični pribor

Kad naručujete hranu za dostavu ili za poneti, naglasite da vam ne treba pribor. Plastične viljuške i noževi koje dobijemo uz hranu uglavnom odmah završe u đubretu, pogotovu ako jedemo kod kuće gde već imamo pribor za višekratnu upotrebu.

Kupujte domaće

Izbegavajte hranu koja je uvezena, jer uvoz podrazumeva daleko veću potrošnju energije i emisiju štetnih gasova, nego hrana koja je uzgajana kod nas.

Čistite odgovorno

Čišćenje kuće
Čišćenje kuće; Foto: Profimedia.rs

Razne hemikalije koje se nalaze u sredstvima za čišćenje mogu da budu jako opasne i pogubne po vodeni svet, jer preko kanalizacije završavaju u rekama. Izbeljivač, koji se često nalazi u sredstvima za pranje WC-a, je posebno opasan. Raspitajte se o ekološkim sredstvima za pranje, koja su mnogo bolja za okolinu.

Oprezno birajte proizvode za negu

Proizvodi koje koristimo za negu takođe mogu da budu opasni po okolinu (pa i po nas same). Pored toga, oni često sadrže palmino ulje, zbog čije proizvodnje dolazi do masovne seče šuma u Indoneziji i Maleziji – šuma koje su dom mnogim ugroženim vrstama, poput orangutana, jednoroga i tigrova.

Reciklirajte!

Za kraj, najočiglednije. Raspitajte se kako i gde u vašem gradu možete da reciklirate otpad. Skupljajte čepove od flaša za “Čep za hendikep”. Ne bacajte elektronske uređaje, već se raspitajte gde možete da ih donirate ili prodate. U pojedinim radnjama tekstilne robe možete da dobijete popust ako donesete korišćenu garderobu. Ako vidite odvojene kante za staklo i plastiku potrudite se da zaista odvojite staklo i plastiku. Ništa nas ne košta da se potrudimo.