Podeli:
Foto: Instagram/ananesic.rs

Ana Nešić je devojka koja je donela jednu naizgled veoma jednostavnu, ali beskrajno hrabru odluku: da zavoli svoje telo, baš takvo kakvo jeste.

Leto je već uveliko u jeku, najlepše godišnje doba koje je mnogim ženama prava noćna mora. Jer, leto znači sezonu bikinija, sezonu odeće koja otkriva telo, a upravo to je izvor stresa i osećanja niže vrednosti za žene baš svih uzrasta.

Koliko vremena provedemo razmišljajući kako izgledamo u bikiniju, da li nam se vidi celulit, da li se vide strije, gde nam “kipi”? Sve to krijemo, a sve to imamo!

A zatim, tu je i večno brojanje kalorija: pazimo na svaki zalogaj, osećamo ogromnu grižu savest ako ne počnemo dijetu na vreme, ako smo je prekršili, ako nam nije skunula kilograme… I tako u nedogled, ali do kada?

Dokle će se žene osećati loše jer ne izgledaju poput 5% prelepih modela sa izvajanim rukama i nogama i pločicama na stomaku? Dokle ćemo biti potištene jer smo, zaboga, pojele nešto što nam se baš tražilo u tom trenutku, a “nismo smele”?

View this post on Instagram

Prvi rođendan mužu u ulozi muža?

A post shared by Ана Нешић (@ananesic.rs) on

Iza svega toga krije se nešto strašno: mnoge žene svoje telo, koje im je prirodom dato prelepo baš takvo kakvo jeste, mrze i ne smatraju “normalnim” već nečim što treba popravljati dok se ne približi nedostižnom, fotošopiranom telu devojke sa naslovnice magazina. Jer mi u tom magazinu nikada i ne vidimo normalnu ženu sa svim prelepim “nesavršenostima” koje ima – zapitajte se zašto!

Jedna hrabra devojka rešila je da tome stane na kraj – i donese odluku koja mnogim ženama jako teško pada. Ana Nešić, autorka bloga “Ručak za 200 dinara” i sajta “Mali proizvođači Srbije”, napravila je pravu malu revoluciju u svom životu.

Ona je zavolela svoje telo, baš takvo kakvo jeste. I ponosno ga pokazala na Instagramu, sa porukom koju svi treba da čujemo.

Naučimo da volimo sebe kroz ove priče:

Prenosimo u celosti:

“Izvin’te gospodo body-nazis, al ja više ne mrzim svoje telo. Eto tek tako, odlučila.

Izvin’te i što s nisam iskrivila pod 45 stepeni horizontalno i 35 vertikalno da mi stomak bude manji. Eto ga tu je stomak. I butkice. Baš su slatke oble butkice. Jel vas ugrozile nekako? Jel nije lepo videti jedno prosečno žensko telo? Nije manekensko? Jel ste crkli? Navukli traume? Šta ćemo sad?

Baš sam ljuta što sam tolike godine provela u ogledalu gledajući svoj stomak i prezirući ga što je tu. A gde da ode?

Ljuta sam na one koji su me ubedili da mi nešto fali u startu. Ljuta sam na godine opsedanja time šta je okej jesti, šta nije, gde me šta steže i što nisam dovoljno mršava, zategnuta, zgodna (…) Tog osećaja da su ti debele ruke, da ti je kolač otišao u zadnjicu, da ti sigurno nešto negde preliva i viri.

Tužna sam što sam bila tako mala kad je sve to počelo. Što moji dnevnici iz detinjstva imaju reči poput toga da sam sebi odvratna.

Mrš svima koji te ubeđuju da “treba da misliš o svom zdravlju” dok zapravo hoće da kažu “neprijatno mi je što je si debela, i ja se plašim da ne budem debela, ali je manje površno reći da treba da se misli o zdravlju”.
Mrš industriji koja se bogati na našim nesigurnostima.

Ajde da budemo slobodne, žene, i da prihvatimo da ne možemo sve da izgledamo isto, rodile nas druge majke, stvorio nas Bog da budemo sve različite. Ne možemo imati iste stomake i butine. I što bismo!!!
Ajde da normalizujemo žensko telo. Ajde da nam bude prirodnije da vidimo sliku žene sa oblinama nego da vidimo ženu sa 10% masti u telu”, napisala je Ana.

View this post on Instagram

Izvin'te gospodo body-nazis, al ja više ne mrzim svoje telo. Eto tek tako, odlučila. Izvin'te i što s nisam iskrivila pod 45 stepeni horizontalno i 35 vertikalno da mi stomak bude manji. Eto ga tu je stomak. I butkice. Baš su slatke oble butkice. Jel vas ugrozile nekako? Jel nije lepo videti jedno prosečno žensko telo? Nije manekensko? Jel ste crkli? Navukli traume? Šta ćemo sad? Baš sam ljuta što sam tolike godine provela u ogledalu gledajući svoj stomak i prezirući ga što je tu. A gde da ode? Ljuta sam na one koji su me ubedili da mi nešto fali u startu. Ljuta sam na godine opsedanja time šta je okej jesti, šta nije, gde me šta steže i što nisam dovoljno mršava, zategnuta, zgodna (…) Tog osećaja da su ti debele ruke, da ti je kolač otišao u zadnjicu, da ti sigurno nešto negde preliva i viri. Tužna sam što sam bila tako mala kad je sve to počelo. Što moji dnevnici iz detinjstva imaju reči poput toga da sam sebi odvratna. Mrš svima koji te ubeđuju da "treba da misliš o svom zdravlju" dok zapravo hoće da kažu "neprijatno mi je što je si debela, i ja se plašim da ne budem debela, ali je manje površno reći da treba da se misli o zdravlju". Mrš industriji koja se bogati na našim nesigurnostima. Ajde da budemo slobodne, žene, i da prihvatimo da ne možemo sve da izgledamo isto, rodile nas druge majke, stvorio nas Bog da budemo sve različite. Ne možemo imati iste stomake i butine. I što bismo!!! Ajde da normalizujemo žensko telo. Ajde da nam bude prirodnije da vidimo sliku žene sa oblinama nego da vidimo ženu sa 10% masti u telu.

A post shared by Ана Нешић (@ananesic.rs) on

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar