U stalnoj potrazi za domom: Kad Nebojša Ilić piše, Voja Brajović režira, a Branimir Brstina i Ivana Zečević glume - nastaje "Kuća"

U ovoj "lepoj, maloj, emotivnoj, kamernoj drami", kako ju je opisao direktor pozorišta i akademik Dušan Kovačević, uloge tumače pored Nebojše Ilića i Branimir Brstina i mlada glumica Ivana Zečević.Kovačević je na današnjoj konferenciji za medije u foajeu tratra na Zvezdari istakao da se drama bavi "problemom koji mi kao narod imamo od 20. veka, a evo proteže se do danas, a to je raseljavanje":- Kao narod smo u konstantnoj potrazi za identitetom, za svojom kućom. Pokušavamo da definišemo šta je naša kuća, gde je naš dom, menjali smo joj nazive, a evo danas je opet nedefinisana. Ova priča Nebojše Ilića je o tome - o nama, o porodici, o toj mobilnoj kući koja nam nedostaje kada smo u inostranstvu, a kada se vratimo, želimo da budemo bilo gde drugde. Osećamo nemir zbog stalnog traženja, preispitivanja… - rekao je akademik.

Govoreći o svom prvom napisanom komadu, Nebojša Ilić skromno priznaje da je uvek ponešto zapisivao, ali se nikada nije odvažio da napiše nešto celovito što će smatrati da je dovoljno dobro za celokupnu dramu.- Nisam mogao ni da sanjam da ću sedeti kraj Duška Kovačevića predstavljajući svoju dramu. Nisam mogao ni da sanjam i zato sam veoma zahvalan što je moja “Kuća” našla kuću u Zvezdara teatru, što sam se ja tu skućio, toliko da se osećam kao domaćin. Osećam se kao kada fudbalera udari lopta u glavu i slučajno upadne u koš. Ničemu se nisam nadao, ali imam utisak da sam baš počastvovan i rado ću to prigrliti i biti najsrećniji - iskreno je kazao Ilić.

Ističe da ga je tema “stranstvovanja“ oduvek zanimala i da ga to osećanje ne napušta:- Prijatelji koji su otišli iz Srbije zauvek će ostati stranci. Mislim o tome dok se vrtim u gradu u kome sam rođen, i ne prepoznajem više neke ulice, a ni čitave krajeve, i hvatam se u osećanju da sam stranac, iako nisam nigde otišao. Osećanje „stranstvovanja“ me ne napušta ni kada sam sâm sa sobom. To ne mora da bude samo loš osećaj. To je i traganje, avantura, uzbuđenje. Sve to sam želeo da pretočim u duhovitu priču o tri lika, iz tri generacije, u tri prostora i tri vremena – objašnjava pisac i glumac.Uz osmeh dodaje poruku za publiku da se ne uplaši, da možda njegovo promišljanje zvuči komplikovano i filozofski, ali komad nije - "vrlo je komunikativan, lepršav, duhovit, jako emotivan i snažan".- Glavni likovi su mlada devojka, njen otac, i deda. Prostori su Toronto, Beograd, malo selo u Srbiji. Vremena su zima, proleće i jesen. A zajedničko je to što svi oni traže – „Kuću“! Prvi put sam u situaciji da se izvodi moj komad, pa sam u tom smislu baš stranac, a ogromna je moja sreća i uzbuđenje što sam svoju „Kuću“ našao u Zvezdara teatru – zaključio je Ilić.

Branimir Brstina mu je, ističe, bio prvi čitalac drame "Kuća" i takođe je pomogao sa brojnim savetima, a reditelj Voja Brajović je "bio ogrev za "Kuću", držao je visoke kriterijume i sa njim na probama je svaki put bio master klas". Pisac je dodao da je začin i neko ko nosi priču i ekipu - Ivana Zečević kao predstavnik mlade generacije.Voja Brajović je kazao da je osetio “u ovom fantastičnom tekstu taj magični realizam koji ga je i privukao.”- Stalno želimo da budemo kod kuće, i neprestano za tim tragamo. Nesreća nije samo što smo bili 500 godina pod Turcima, već što smo pola od tog vremena bili u rasejanju. Ova predstava ne želi nikoga po svaku cenu da impresionira, jer se ne takmičimo sa cirkusom, ako tako krenemo, duboko sam uveren da onda pozorište propada. Naša priča izaziva suze i smeh koji nas oplemenjuje. Pozorište postoji zbog publike. Ovde imate mladu nadarenu glumicu Ivanu Zečević koja nosi komad, Cileta Ilića koji igra kao da ne glumi u svojoj drami, a Brstinu dobijate kao pravi poklon - ocenjuje Brajović.

Želeli su da naprave predstavu i doživljaj u kojem se, prema njegovom mišljenju, prepoznaje osnovna poetika teksta, “da život traje, a da je smrt samo tren”.- Razmišljao sam o tome šta je to što bi i muzički obeležilo predstavu, a onda smo, blago nama, do rešenja došli sa kompozitorom Vojom Aralicom i naravno u izuzetnoj izvedbi Ivane Zečević, koja nam je svima divno glumačko otkriće. I dok razmišljam o komadu i onome što smo eto napravili prisutni su mi stihovi Jovana Dučića iz pesme „Čekanje“.Glumac Branimir Brstina je otkrio da se najviše zabrinuo nakon što je pročitao dramu "Kuća", ko bi uopšte mogao to da režira.- Nisam razmišljao ko bi tu igrao, taj deo mi je delovao lakši. Onda, kada sam razmišljao, došao sam do ideje da to bude Voja. Pozvao sam Nebojšu da mu to saopštim, a on mi reče da je upravo isto to želeo da mi kaže. Znači obojica u isto vreme smo se odlučili za Voju, a da ga nismo ranije zajednički spomenuli - istakao je Brstina i dodao da je još na FDU dobijao savete da je u karijeri neophodno "biti spreman da stalno učiš".

Brstina je napomenuo da je Ilić napisao komad za vrstu pozorišta koje on lično veoma voli i da mu bliska tema rasejanja kroz prizmu porodične priče sa tri generacije.- Igram strogog i šarmantnog dedu koji hoće da natera svoj podmladak da i oni uče, tako što dovodi u pitanje i sumnju sve što oni govore. Stvara se jedna igra iz koje bi nešto moglo da nastane, a to je snaga za borbu sa svime u životu – objasnio je Brstina.

Mlada glumica Ivana Zečević zahvalika se ekipi na poverenju, strpljenju i ljubavi koju su joj pružili i na taj način olakšali divan proces rada na ovoj predstavi.- Svi smo bili jedno u ovom projektu. Smatram da je komad "Kuća" za mene apsolutno nešto najznačajnije što sam radila, iako sam do sada puno snimala za televiziju. Pitala sam koleginicu Bojanu Stojković šta mogu da očekujem u Zvezdara teatru i ona mi je samo rekla "opušteno, osetićeš samo puno ljubavi". I zaista je bila u pravu. Pozorište je za mene velika strast i definitivno mi je važnije od kamere. Ovo je duboko esencijalna drama i porodična priča, i to je projekat, za razliku od nekih drugih, koji znam zašto radim - zaključila je Ivana Zečević dodajući:

- Moj lik bistra, pametna devojka u potrazi za slobodom, ali je željna kuće, doma gde su njeni. Kuće se menjanju, a mi smo u stalnoj potrazi za njom...Autorska i glumačka ekipa je posebno istakla ogroman doprinos scenografa i kostimografa Jelisavete Tatić Čuturilo (inače ćerka pokojnog glumca Josifa Tatića) i kompozitora muzike, čuvenog Vojislava Voje Aralice. Nakon premijere, slede četiri reprize - 10, 17, 21. i 28. oktobra.Bonus video: "Ribarske svađe" u Narodnom pozorištu