0
Moj film "Take Over" pokušava da istraži muzičko srodstvo dve političke himne - "Marseljeze" i "Internacionale" u potrazi za tragovima harmonije i sukoba, koji odražavaju njihovo promenljivo simboličko značenje, kaže za Nova.rs vizuelni i likovni umetnik Anri Sala koji živi i stvara u Berlinu.
Piše: Nikola Marković
Prvi gost programa umetničkog filma „Artist’s film“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu bio je Anri Sala, berlinski umetnik rođen u Tirani. Njegova dela su izlagana na mnogobrojnim samostalnim izložbama, ali i na značajnim manifestacijama poput 57. Venecijanskog bijenala, dOCUMENTA (13), 29. Bijenala u Sao Paulu i 4. Berlinskog bijenala.
Salovo delo „Take Over“ (2017) na programu je bilo čitavog vikenda, a razgovor s umetnikom odigrao se u Muzeju savremene umetnosti. Ova video i zvučna instalacija se sastoji od dva filma i bavi se centralnim temama autorovog umetničkog opusa, u okviru kojih istražuje odnose između muzike i narativa, arhitekture i filma, prožimajući kvalitete različitih medija na kompleksne i intuitivne načine kako bi stvorio dela u kojima jedan medij preuzima kvalitete drugog. Kontekst i polaznu tačku rada “Take over” čine dva poznata muzička dela, „Marseljeza“ i „Internacionala“, kaže u razgovoru za Nova.rs Anri Sala:
– Tekstovi „Internacionale“, napisani 1871. godine, prvobitno su bili postavljeni na melodiju „Marseljeze“, dok je njihova originalna muzika komponovana 1888. godine. Cilj mi je bio da isprepletem ove dve himne, oblikujući klavir njihovim odgovarajućim melodijama i notama na isti način kao što se oblikuje forma dok se ne pojavi značenje. Na taj način, želeo sam da vizuelno i muzički prikažem gustu istorijsku i ljudsku kompleksnost koja karakteriše obe himne, kao i političko takmičenje u kojem se čini da se ove dve pesme nadmeću za dominaciju.
Kako vidite značaj i konotacije „Marseljeze“ i „Internacionale“ danas, nekoliko vekova nakon što su komponovane? Šta možemo naučiti imajući u vidu izobličavanje njihovog značenja?
– Revolucionarna pesma, napisana 1792. godine, „Marseljeza“ izašla je iz okvira francuske nacionalne istorije i postala himna obaranja represivnih režima širom sveta. A „Internacionala“, koja je bila standardna himna socijalističkog pokreta, postala je himna ideala pravde, jednakosti i solidarnosti. Od početka, obe himne su prolazile kroz značajne promene u svojim političkim konotacijama: od revolucije, restauracije, socijalizma, otpora i patriotizma do dodatnih asocijacija na kolonizaciju i represiju u drugoj polovini dvadesetog veka – u kontekstu nacionalne himne Francuske, pa Sovjetskog Saveza. Do danas, njihova značenja ostaju promenljiva, budući da oba dela i dalje ponovo koriste različiti pokreti.
Da li vam je bilo važno da se bavite i samim zvukom na precizan način, zajedno s vizuelnim aspektima i značenjem dela?
– „Take Over“ pokušava da učini čujnim blizak odnos ove dve političke himne i istraži njihovo muzičko srodstvo u potrazi za tragovima harmonije i sukoba, koji odražavaju njihovo promenljivo simboličko značenje. Na početku filma „Marseljeza“ se izvodi belim tasterima samosvirajućeg klavira, dok „Internacionala“ izbija iz crnih tastera. Ovaj sukob stvara harmoničan, ali komplikovan spoj melodija, gde je svaki ritam uočljiv, ali se individualne melodije mešaju u klaster.
Kako film odmiče, dolazi pijanista i svira „Internacionalu“, dok klavir i dalje mehanički izvodi „Marseljezu“. Obe melodije se protežu preko čitavog opsega oktava na dirkama. Tek kada se izvedba suzi na dve oktave, svaka himna postaja prepoznatljiva. Kasnije, pijanista počinje da uči klavir kako da svira „Internacionalu“, i čini se da klavir ubrzano uči. Međutim, odnos između izvođača i instrumenta postaje neskladan i konfliktan.
Pijanista se oslanja na svoju podlakticu sinhronizovanu sa ritmom „Internacionale“ u pokušaju da „ukroti“ samosvirajući klavir, ali bez uspeha, što dovodi do oštrog sukoba između pesnika šaka i lakta i mehaničkog klavirskog softvera. Rad sa zvukom na precizan način omogućava mi da preoblikujem percepciju kroz disekciju muzike.
To mi omogućava da proizvedem nove auditivne perspektive koje mogu promeniti odnos koji imamo prema pripovedanju, tako što više ne pričamo kroz naraciju, već prenosimo misao putem muzike.
Ovo nije bio prvi put da ste napravili video rad inspirisan muzikom. Šta vam se dopada u ovom vidu izražavanja?
– Interesuje me način na koji zvuk iz prošlosti može biti prožet stvarnošću sadašnjosti. U svom radu, ne obraćam se stvarima iz prošlosti, bilo da su celovite ili fragmentirane, kao fosilima koje treba obožavati u njihovom originalnom obliku. Pristupam im kao živim oblicima i organizmima koji dišu, koji mogu da se otvore i razvijaju, kako bi nam omogućili da osetimo stvari koje rezonuju sa sadašnjošću.
U pogledu mog pristupa muzici u kreativnom procesu, više puta sam izabrao da radim sa značajnim kompozicijama kao što su „Pathétique“ Čajkovskog, Šenbergova „Transfigured Night“, Ravelov „Piano Concerto for the Left Hand“, ili „Elegy for Viola Solo“ Stravinskog, jer su takva remek-dela, iako ispred svog vremena, bila izuzetno izražajna spram aktuelnog društva i istorijskih procesa.
U svakoj prilici moj pristup je praćenje ovih kompozicija ka njihovoj budućnosti. Tokom tog putovanja, materijalizuju se novi muzički fenomeni. U slučaju mog rada „Ravel Ravel“, takav pristup nam omogućava da slušamo oblike muzike koji su nastali nakon Ravelove originalne kompozicije – kao što su naznake džeza ili titrajući sinkopirani ritmovi čiji se odjeci čuju u delima Stiva Rajha.
Kada je reč o vizuelnom aspektu – vaši video radovi i filmovi dostupni su na veb platformama kao što su Vimeo ili YouTube, ali se takođe prikazuju u velikim muzejima. Kako se odnosite prema prostoru kada pravite svoje filmove? Uzimate li ga u obzir pre nego što nastane rad, imajući na umu određeni tip prostora, ili ga možda prilagodite kako biste postigli efekat čak i kada bude podeljen na društvenim mrežama?
– Do sada nikada nisam koncipirao svoj rad za prikazivanje na veb platformama, iako ne mogu sprečiti da se to dogodi. Uvek razmatram prostor pre nego što osmislim izložbu, a u nekim slučajevima određeni prostor je inspirisao ideju za novi rad. To je zato što me, s jedne strane, interesuju prostorni kvaliteti koje se mogu uneti u rad zasnovan na vremenu. S druge strane, moja namera je uvek da poboljšam prostorne osobine datog mesta, koristeći svoj rad kao kompoziciju koja “svira prostor”, kao da je instrument.
Rođeni ste u Albaniji, predstavljali ste Francusku na Venecijanskom bijenalu i imate internacionalnu karijeru, a živite u Berlinu. Kako se to odražava na vaš rad i umetnički identitet?
– Rođen sam i odrastao u Albaniji tokom perioda sistemskih promena i istorijskih lomova. Osećam se blagoslovenim, uprkos eventualnim teškoćama, jer me je sve to obogatilo jedinstvenim iskustvom. Moj umetnički kapacitet da napredujem između geografskih lokacija, vremenskih perioda ili perspektiva potiče upravo od mesta odakle dolazim, od istorijskih procesa koji su obogatili moje životno iskustvo, kao i intervala i međuprostora koji su prožimali svaki korak mog umetničkog puta.
Bonus video: Luvr, najpoznatiji muzej na svetu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
