"Sve nas čeka zajednička domovina, zove se ilovača, zato volite i ne spuštajte kljunove": Cane u krcatom SKC predstavio "Ukrštene reči"

Odlomke iz knjige čitala je novinarka Dubravka Duca Marković, a dramaturškinja Ivana Dimić, "Cici, stara drugarica", na početku je kazala:

- Volim Caneta, on je moj drug. Ova knjiga pesama je dobra, možete da ih čitate u raznim prilikama, svaka ima nešto što će vam značiti. Navilkli smo da su Canetove pesme pevane, ali one imaju vrednost i kao pisane reči. Književnost je sredstvo za duhovni rast. Niste umetnik da biste imali poster, već da biste došli do istine. I ova Canetova knjiga je traganje za istinom. Kada umetnik stvara vadi živu džigericu napolje. To sve košta čoveka. Nije jeftino. Ni pisati, ni živeti, ni disati… “Ukrštene reči” su Canetov način suočavanja sa svetom, životom i samim sobom – kazala je Dimićeva, a Kostić, kako ume, dobacio:

- Hvala Cici, ali nemojte ljudi da ovo bude tužno veče!

Govoreći o "Ukrštenim rečima", kazao je da je to knjiga o osećanjima, u kojoj ima svega.

- Svi ti darovi koji su nam dati su ključevi za našu slobodu. Da nam život ne bude tezga, šljaka. Kad smo bili mali bilo je ono - naši matorci od šest do tri, sada je od devet do šest. Cilj je odvući čoveka od njega samog, ne dati mu vremena da razmišlja ko je i šta je, da izgubi pojam o svom bitisanju. Želja je da mu ukradu pažnju dok mu pričaju o ciljnoj grupi i tržišnoj vrednosti. Da bude samo još jedna nula na računu nekog koga ni ne zna ko je – ocenio je.

Čovek bilo šta da radi, dodao je Cane, mora da bude stvaralac, da da nekome šansu, nadu, hrabrost:

- Ovo nisu moje pesme, to su pesme koje su došle iz nebesa. Ja sam samo provodnik. “Ukrštene reči” su jedna infuzija čoveku koji posustaje za sebe, kome je svega dosta, ohrabrenje i pažnja, ukazivanje na ljubav i oproštaj. Ništa nije napisano sa namerom i za plakat, to je potreba. Dakle - pisati, disati i pišati!

Odgovarajući na pitanje da li umetnost ima moć da nešto promeni, odgovara odrično, ukazujući da treba da upire prstom u problem, a na čoveku je da ukapira i uzme stvar u svoje ruke.

- Čovek treba da nađe iste ljude koje zanima sloboda, misao, srce, duša. Ljude koji imaju muda, a takvih ljudi ima svuda! Samo se ne vide zbog količine tmine, zbog tih formatiranih, beznačajnih koji su ubeđeni da imaju prvenstvo nad tuđim životom, nad drugim čovekom. Igra reči postoji sada, da ti ništa ne razumeš kad ti se neko obraća, zato ne znaš da li ti govori istinu ili te laže. Stvar je u tome, ostati pri svesti, pri sebi. Nemoj da zaboraviš da tvoj mozak mora srce da ima. Srce je najvažniji organ, srce, duša, mozak i muda! Ropstvo se veliko sprema, ili je već u toku, pazite šta radite ljudi. Razmišljajte dobro, jer oni koji misle na vas, ne razmišljaju o vama – poručio je Cane, “poput nekon propovednika”, kako je to ocenio jedan od prisutnih iz publike.

Na komentar da su mračni ljudi o kojima on govori jaki, Cene u svom maniru ne ostaje dužan:

- Mogu da ga du*aju! Kao što znamo - dobro će uvek da pobedi zlo, tako mora biti ili nas neće biti. Zlo uvek u svom marketingu haljine menja. Istini ne treba marketing, ona je takva kakva jeste, beskompromisna, gruba, zato što je istinita. Slušajte unutrašnji glas, za nas istina je nepristrasni svedok. Takva je kakva je. Krivi smo svi. Pitanje je šta smo odlučili da uradimo s tim.

Sve je, nastavlja Kostić u rimi, pitanje izbora.

- Nakardnim mislima pune nam glavu, ne znamo ko je u pravu! Ima jedna stvar: zašto ljudi misle da je verovanje u Boga “pase”? Zato što čovek misli da je moderan i da sve zna. Ali, postoji ekskluzivno pravo da se živi zdravo. A, to je verovanje u Boga. Nismo mi mera svemu, moramo da idemo ka njemu… Treba sačuvati zdrav razum. Mi smo svi zbunjeni, s*ebani, okreću nas ko kokoške. Treba da se ukine cinizam prema suštini postojanja!

Kako bi razbio ozbiljnost kao sa bine u toku koncerta Brejkersa, poručuje:

- Ljudi, zezanje! Rokenrol! Volimo se i to! Nemojte da spuštate kljun! Život je teška šljaka, opaka – kazao je Cane, a onda se šaljivo obratio Duci Marković koja je čitala pesme:

- Dubravka, pesme su se pretvorile u lelek, nećemo da se ubijemo. Život je lep, raspali ti to!

Uz širok osmeh i aplauz publike, uz pročitane stihove, Markovićeva je podsetila da su na tom mestu 1980. godine, “baš na toj sceni, bili ljudi koji su stvorili muziku!

Upitan da li se u ovom trenutku oseća slobodnim, Cane je priznao da pokušava, ali da nije siguran da li sloboda postoji.

- Sloboda u zatvoru peva: “Gde je hrabrost, zašto je nema?”. Pitanje je da li sloboda zaista postoji ili je to samo jedan ideal koji treba čoveka da vodi do kraja života. Na zvižduk slobode ti se rodi! Ne znam da li smo slobodni s obzirom da živimo sa ljudima. Okolina diktira naše postojanje, a mi se odupiremo. Sloboda je u stvaranju, u dobrom vajbu, ljubavi, u dobroj komunikaciji, u nečemu što ti daje snagu da pobediš sebe. Sloboda da li je ima, ako je ima, malo je ima.

Ističe da neslobodi doprinosi to što ljudi prebacuju krivicu na drugog i ne razmišljaju dovoljno.

- Infuziju sa neba prima, on je jedini lekar kojeg ima! Znate, sve nas čeka zajednička domovina. Zove se ilovača. Mesto gde su svi jednaki. Tamo gde idemo novac nam ne treba, trebaju nam odgovori. Meni je žao što su u mom narodu podele tako izražene. Najlakše je mrzeti. Oteti, a ne stvoriti. Ko mrzi drugog, ne voli sebe. Ljudi neće da razmišljaju, misle da su mnogo pametni, a glupi su ko ku*ac. Čovek voli da se zaluđuje. Misle da ono što se desilo drugome, neće da se desi njima. Ono što se desilo prošle godine 3. i 4. maja to je velika frka o kojoj nismo dovoljno razmislili. Umesto da nas otvori, još više nas je zatvorila i u ko zna šta pretvorila – zaključio je Zoran Kostić Cane i još jednom “opomenuo” ljude da se više vole!

Kako je zvanični deo promocije završen, publika, u kojoj su bili i mnogobrojni Canetovi prijatelji i kolege poput Gileta iz Električnog orgazma, Sergeja Trifunovića i Bajage, se preselila u dugačak red kako bi strpljivo sačekala potpis autora “Ukrštenih reči”.

Bonus video: Zoran Kostić Cane - Falsifikatima smetaju originali, jer imaju sve što njima fali