Kako se i u kojoj meri životna nesreća može preobraziti u pozorišnu tragiku, a da, pritom gledaoci, zajedno sa izvođačima, postanu - ako ne punopravni, a ono barem aktivno angažovani - učesnici u procesu stvaranja i osvešćenja tragičkih emocija? U krugu ovakvog pitanja se, okvirno govoreći, kreću dve predstave, prikazane trećeg i četvrtog dana 66. Pozorja: "Ako dugo gledaš u ponor", autora i reditelja Zlatka Pakovića, a po romanu Enesa Halilovića (takmičarski program) i "Hotel Zagorje", autorski projekat tandema Jelena Kovačić/Anica Tomić, u režiji Anice Tomić, po romanu Ivane Bodrožić (program "Krugovi").

Komentari

Vaš komentar