Dok smo živeli u Beogradu, išli smo na mnoge pijace, a poslednjih godinu dana, uglavnom Kalenić. Teško mi je tako nešto da izjavim jer Palilulsku pijacu osećam kao svoju martičnu, ali eto, desilo se, Kalenić je bio najbliži, a i nije se teško vezati za tu pijacu, naročito na proleće, kad smo se i preselili u Njegoševu.