Ono što je Banksy u likovnoj umetnosti, to su Sault u popularnoj muzici! Niko ne zna ko su članovi ove londonske grupe, ali su oni u poslednje četiri godine objavili ravno 11 odličnih neo-soul albuma, od kojih se poslednjih 5 pojavilo simultano, tokom samo jednog dana – 1. novembra 2022.
Kad je negde 2019. polako počela da se razvija misterija albuma grupe Sault, to je izgledalo kao da se neko talentovan, ali malo dokon i sa previše slobodnog vremena u studiju, zabavlja mogućnostima prikrivanja identiteta autora na internetu. Njihove inovativne street-soul ploče pod rednim brojevima „7“ i „9“ započele su trend u kome je muzika poznata, ali autori nisu – pojavljivale su se uvek bez ikakve najave i obrazloženja, bez kampanje, intervjua ili koncerata.
U međuvremenu su objavili sjajna angažovana izdanja „Untitled (Black Is)“ i „Untitled (Rise)“, koja su delovala kao hronika tog uzburkanog leta 2020, kad je pokret Black Lives Matter bio na vrhuncu – one su privukle veliku pažnju politički korektne kritike u anglosaksonskim zemljama i donele im hvalospeve kakvi odavno nisu pisani. Sledeći album „Nine“ sažeo je 2021. sve ove tendencije u jedan fenomenalan poduhvat objedinjen pesničkim viđenjem odrastanja u gradu Londonu. Postalo je jasno sledeće: najuzbudljivija činjenica u vezi sa grupom Sault uopšte nije ko su oni, nego to da se pred nama, u ovom vremenu, dešava velika umetnost.
I taman kad se činilo da će možda početi da se ponavljaju, Sault su 2022. počeli da nas iznenađuju i još uvek ne prestaju. Prvo su prevazišli sva očekivanja svojim novim proizvodom koji se pojavio u aprilu – „Air“ se sastojao od sedam kompozicija savremene klasične muzike. Ne samo da su time dokazali da afroevropski autori i te kako mogu da je stvaraju na nivou, nego su pokazali da i ozbiljna muzika može imati svoju umetnički opravdanu ulogu u omogućavanju manjinama da se čuju.
To nije bio kraj, jer su već 10. oktobra ove godine pustili EP pod imenom „X“, sa jednom jedinom trodelnom stvari insipirisanom reggaeom i srodnim formama (da sve bude u tonu, ona traje 10 minuta i 10 sekundi). Donekle je postalo jasno da projekat nije ni blizu svog logičnog kraja, te da ima još mnogo prostora za dalje razvijanje osnovne namere da se muzika crnih ljudi na poetski način apdejtuje za 21. vek.
I kao da sve to nije bilo dovoljno, Sault su 1. novembra objavili pet različitih albuma nove muzike za nezavisnu izdavačku kuću Forever Living Originals, koja je i do sad pratila sve što urade. Što neko reče – tih 56 pesama je verovatno „najveća količina nove muzike koju je mainstream umetnik ikad objavio u jednom danu“. Povezani su zajedničkom estetikom i porukom, kao neka vrsta soul-opere. Da bismo shvatili razmere ovog poduhvata, analiziraćemo svih pet ukratko.
PET ALBUMA
Album „11“ je svakako najbolji i deluje kao produžetak „Nine“ – najkomunikativniji je i možda i najujednačeniji u kompletnom opusu ove grupe/pojave. Preporučujemo da u svet Sault uđete na ova vrata.
Vanvremenski kvalitet muzike ove grupe ovde je doveden u prvi plan – neke kompozicije su mogle nastati 1950, a neke 2050, i to uopšte nije bitno: važno je to što u njima prepoznajemo sami sebe. Sault su pravi majstori da opišu životne situacije i duševna stanja kroz koja smo svi prošli. Tako ovde nalazimo ohrabrenje da se ne plašimo nikoga („Fear No One“), radovanje Suncu („Morning Sun“), slavljenje zajedništva neke grupice ljudi („Together“), slavljenje dobrog raspoloženja koje izaziva nečija ljubav prema nama („Higher“), anksioznost zbog zavidljivosti drugih ljudi („Envious“), ali posebno borbu za svoju ljubav (u prelepoj „Fight for Love“).
Na svakom koraku, ove pesme kao da prate nas i naše svakodnevne misli, i u tome je skrivena plemenita lepota ove muzike. Veličanstveno nepretenciozan, „11“ je najbliže neočekivanom remek-delu, za koje smo znali da će Sault isporučiti pre ili kasnije.
„AIIR“ je, naravno, album neo-klasične muzike, koji nastavlja tamo gde je „Air“ stao, na još malo pitkiji, morikoneovski način. Nema ničeg konfekcijskog u njihovom pristupu, samo jasne ideje da se zađe u oblast duhovnosti, ne bi li se na uzvišen način progovorilo o bolu potlačenih i potčinjenih širom sveta.
„Today & Tomorrow“ je prvi od dva tematska noviteta i donosi nešto za njih neobično – grube gitarske hard funk, pa i psihodelične trenutke. Najmanje je ujednačen, ali zadržava onaj osećaj potpune nepredvidljivosti koji prožima sve Sault albume i čini ih vrhunskim doživljajem.
„Earth“ je drugi novitet, smeli pokušaj da se osloni na gospel, najavljujući veliki značaj religiozne tematike u ovom krugu Sault obraćanja javnosti. To je uzbudljiv nov spritualni vrh, u kome se zahvaljujući sirovim afro inspiracijama, dosežu neka muzička područja u kojima još niko nije bio, bar kad je u pitanju naše digitalizovano doba. Otvoreni kraj kao da obećava još sličnog sadržaja u budućnosti.
„Untitled (God)“ najviše liči na uobičajeni Sault zvuk iz „Untitled“ serije, ali donosi značajnu novinu – sve numere su posvećene prepoznavanju Boga u svakodnevici. Sa svojih 73 minuta, ovo je i ubedljivo najduži od novih albuma, pojačavajući utisak da je ova poruka daleko najvažnija za bend u ovom trenutku. I stvarno, urbani soul zvuk koga ovde predstavljaju, čeprkajući po celokupnoj zaostavštini crnačke muzike, predstavlja ne samo umetnički novitet, i ne samo topli religiozni traktat, nego i preko potrebnu utehu svima koji žude za njom, a njih je i previše svuda oko nas ovih dana.
Albumi grupe Sault imaju humanistički kvalitet koga nema više nigde u javnosti. Prosto je fantastično da se neko uopšte usudio da ovako nešto stvori, i pred veličinom njihovog dela možemo samo da zaćutimo.
JEDNA IDEJA
Konačno: pogledajmo šta se do sad zna o ljudima koji komponuju i izvode ovu jedinstvenu muziku. Iza nje stoji autor, multi-instrumentalista i producent Inflo, rođen kao Dean Josiah Cover (nema podatka kad, nagađa se da ima 33 godine). Poznat je i nagrađivan u poslednje vreme za rad sa novim zvezdama autorskog popa kakve su Michael Kiwanuka, Little Simz, Tom Odell, a našoj publici je blizak po senzacionalnom doprinosu prošlogodišnjem poduhvatu Adele – albumu „30“. Sve što potpisuje obeležava visoka konceptualnost, izrazita čovečnost i prebogata emocionalnost. Ne dopušta sebi ponavljanje, niti stajanje u mestu, kod njega nema ničeg retro, i zato je uzbudljivo pratiti ga. Umetnika ovako raskošnog talenta, koji naizgled može sve da uradi, a da ima smisla, nije bilo na sceni još od Princea.
Saradnici su takođe važni, mada niko ne zna ko svira na albumima Sault. Do nas su samo došle glasine da na njima pevaju fantastični vokali (naročito dame), od kojih se najviše ističe po svemu izuzetna Cleo Sol (r. 1991 kao Cleopatra Zvezdana Nikolic, sa jedne strane srpsko-španskog, sa druge jamajčanskog porekla, oba roditelja muzičari), a pominju se još američka hip hoperka Kid Sister, Laurette Josiah, Little Simz, te Michael Kiwanuka lično. Bilo kako bilo, muzičari koji krase ove snimke očigledno su majstorski odabrani i uvek daju sve od sebe, nadahnuti inspiracijom što dolazi od Infloa. Jedinstven poduhvat koga su zajedno izgradili, ne bi bio tako izuzetan da nema zajedničke ideje koja ih sve drži.
Za Sault se muzika još uvek stvarno dešava. Njihovi glasovi zvuče kao snimljeni na ulici, sa slučajnim prolaznicima, ali vešto orkestrirani. Njihova muzika zvuči kao da se dešava tu iza ćoška, i da smo mi njen deo. Sault su sami, svojim rukama, spasili savremenu popularnu muziku vrativši je nama.
Bonus video: Otkrivena spomen ploča posvećena Milanu Mladenoviću
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare