Foto: Vision Team

Film „Ruski konzul“ scenarsite i redtelja Miroslava Lekića, po čuvenom delu Vuka Draškovića, premijerno će biti prikazan u nedelju, 3. marta od 18.30 ččasova, a tom projekcijom i svečano će biti zatvoreno 52. izdanje FEST-a.

Miroslav Lekić, reditelj popularnih i nagrađivanih filmova, među kojima je i „Nož“ po delu Vuka Draškovića, nakon 25 godina snimio je nastavak ovog romana, čija se radnja odvija na Kosovu, sedamdesetih godina prošlog veka. Taj period se smatra ključnim momentom krize, koja će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Кosovu i Metohiji.

Miroslav Lekić Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs

Dugačak proces

Glavni junak je srpski doktor-psihijatar Ilija Jugović, koji posle smrti pacijentkinje u Beogradu, po kazni Partije, odlazi u Prizren, gde dobija posao lekara opšte prakse u lokalnoj bolnici. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića, samozvanog “ruskog konzula“, naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro „Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“. Protiv njega se okreću lokalni albanski moćnici, prikriveni separatisti, kao i članovi Komunističke partije na položajima. Najmoćniji od njih Halit Beriša zastrašuje Srbe raznim metodama kako bi ih iselio sa Kosova. Na red dolazi i Ljubo Božović, ali „ruski konzul“ odbija da proda kuću, a u njegovu zaštitu staje doktor Ilija Jugović…

– Mislim da je trenutak u kom film izlazi jako važan. Kosovo je ponovo u centru, pre svega, naše, ali i međunarodne pažnje. Kao i uvek u takvim situacijama, sa raznih strana dolaze različiti predlozi, strasti  se usijavaju i mislim da sve što na bilo koji način vodi konstruktivnom rešenju problema može da bude od koristi. Naravno da ne mislim da ovaj film nudi bilo kakvo konkretno rešenje problema , ali sugeriše da dok god ljudi međusobno komuniciraju, i imaju strpljenja i želje da saslušaju jedni druge, nada za neki rasplet postoji – priča Miroslav Lekić za naš list.

U glavnim ulogama su Žarko Laušević, Nebojša Dugalić, Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović, Mensur Shafqiu, Konstantin Fidanov, Petar Zekavica, Meto Jovanovski, Nada Macanković, Slaviša Čurović, Enver Petrovci, Tamara Aleksić…

Miroslav Lekić kaže da je odmah posle „Noža“ trebalo da rade ovaj film, ali i da je projekat iz raznih razloga propao.

– Jedno vreme je bio naprosto zaboravljen. U nekom Vukovom i mom druženju „setili“ smo se romana i onda sam 2018. ponovo napisao scenario, konkurisao na fondu FCS-a i dobio inicijalna sredstva za realizaciju filma. Zašto je ceo taj proces trajao toliko dugo je druga i dugačka priča, ali u ovom trenutku najvažnije je da je film završen.

Podseća se da je dugo radio na scenariju i da bi zato taj proces mogao da podeli na nekoliko faza.

– U prvoj fazi smo Igor Bojović i ja napisali scenario sa kojim smo se prijavili na konkurs Filmskog centra Srbije. I pored toga što je film dobio sredstva, mislio sam da na scenariju treba još raditi. Poznato je da je „Ruski konzul“ deo trilogije kojoj pripadaju još „Nož“ i „Molitva“.

Menjanje biografija

„Konzul“ se nadovezuje na „Nož“, podseća Lekić, prateći radnju koja se dešava 10 godina kasnije.

– Problem kod adaptacije je bio u tome što je mnogo motivacionih linija koji pokreću naše junake, pre svega, postavljeno u “Nožu“, a u „Konzulu“ se samo nastavlja prekid od jedne decenije. Pošto, naravno, „Ruski konzul“ treba da bude delo samo za sebe i ne sme da zavisi od toga da li je neko čitao ili gledao „Nož“, morali smo da menjamo biografije junaka, ali da opet zadržimo onu suštinu njihovog delovanja koji imaju izvorno u romanu. Mislim da smo zaista uspeli da napravimo scenario, a potom i film, koji je zadržao osnovnu strukturu i poruku romana, samo sada prilagođenu specifičnim okolnostima koje smo morali da razrešimo – objašnjava Lekić.

Na naše pitanje da li je bilo nekih intervencija, izmena, u odnosu na Draškovićev roman, kao što je to bilo u „Nožu“, odgovara:

– Da, sve izmene u filmu su rađene uz apsolutnu Vukovu saglasnost.  Pre nego što bismo i ušli u njih, uvek smo ih prvo prodiskutovali sa njim.

Činjenica da je Ljubo Božović bio poslednja uloga neprežaljenog glumca Žarka Lauševića, koji je tumačio Iliju Jugovića u ostvarenju „Nož“, dodatna je emocija ovog ostvarenja.

– Kao što znate, ja sam dosta radio sa Žarkom i on je oduvek trebalo da igra u ovom filmu. U prvim našim razgovorima i jeste bila u pitanju uloga Ilije Jugovića. Kako je vreme odmicalo, zaista potpuno spontano smo i jedan i drugi došli do toga da bi bilo bolje da igra lik Ljuba Božovića, jer je naša dramaturška prerada romana to jednostavno učinila logičnijim.
Pitali smo Lekića da li je možda neko od albanskih glumaca, zbog teme kojom se bavi film, odbio da igra?

– Osim Svetozara Cvetkovića, sve velike uloge Albanaca zaista i igraju albanski glumci. Sa svima njima sam već sarađivao, tako da postoji međusobno poštovanje izgrađeno u proteklih nekoliko godina. Ni kod jednog od njih nije bilo nikakvog dvoumljenja oko prihvatanja uloge.

Foto: Vision Team

Kada je „Ruski konzul“ u pitanju, Lekić stalno ističe, pa i sada, da je Laušević, u procesu realizacije ovog filma, bio više od glumca.

– Sve vreme smo razgovarali o scenariju i zajednički pokušavali da pronađemo ključ za probleme koji su bili pred nama. Kada smo počeli snimanje, on je, nažalost, već bio ozbiljno bolestan, ali nijednog trenutka nije dozvolio bolesti da ga pobedi u procesu stvaranja uloge i njenoj interpretaciji ispred kamere. Na snimanju, posle svakog uzvika „Akcija“, pred nama se pojavljivao Ljubo Božović sa svim svojim dilemama i problemima  koji čine jednu takvu kompleksnu ličnost. Nije dočekao da vidi finalnu verziju ovoga filma, ali sam srećan što ćemo se sa njim ponovo sresti 3. marta na premijeri – istakao je Miroslav Lekić.

Miroslav Lekić i Žarko Laušević Foto:Antonio Ahel/ATAImages, Zoran Lončarević

O željama koje bi voleo da primeti kod publike, ne voli da priča.

– Mislim da film i ne funkcioniše na principu sažetih  poruka koje gledalac dobija po završetku projekcije. Mislim da je film mnogo celovitiji emocionalni doživljaj, ali, ako „moram“ da pošaljem poruku, onda je to da ljudi moraju međusobno da komuniciraju, da slušaju šta onaj drugi ima da im kaže, jer to je jedni način da se istinski razumeju. A, samim tim, i da zajednički dođu do rešenja bilo koje vrste problema – zaključio je reditelj.

Bonus video: Ruski konzul se privodi kraju: Šta da očekujemo?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar