Mora da postoji potreba za nadom, verom. Mi smo tu veru kompenzovali verujući u Jugoslaviju. To može da bude vera u demokratiju, u bolji svet, u sopstvenu zemlju, kaže u intervjuu za "Vreme" pozorišni reditelj Kokan Mladenović.
„Naravno, ne ovako kako naša zemlja pokušava da napravi kult države Srbije obesnim kićenjem zastava po selima i gradovima. Radio sam u Subotici i bilo mi je tako uvredljivo postavljanje spomenika kralju Petru Oslobodiocu. Ne zato što što imam išta protiv te, ipak pozitivne ličnosti u našoj istoriji, nego zato što imam nešto protiv nasilnog načina na koji je spomenik umetnut u gradsko jezgro, protiv načina na koji je to napisano isključivo ćirilicom“, dodaje Kokan Mladenović za nedeljnik „Vreme“.
Reditelj nove predstave „Poslednje devojčice“ u pozorištu „Deže Kostolanji“ u Subotici, kaže da taj spomenik svetloj ličnosti treba da bude primer deci ma koje vere i nacije ona bila, i da tekst mora da bude napisan i na latinici i na mađarskom, a ne samo na srpskom jeziku.
“Nije prijatno kretati se Suboticom u kojoj su svi bulevari okićeni neonima u bojama srpske zastave. To je vulgarno i stvara omladinu koja čuva grafite Ratka Mladića, organizuje navijačke grupe i mrzi sve drugo i drugačije. To je za moju generaciju potpuno šokantno. Odrastao sam u Nišu u vreme Jugoslavije, vreme Nesvrstanih, Nišu prepunom grčkih, arapskih studenata. Bili smo ponosni što imamo priliku da ih upoznamo. Posle je počelo da se mrzi sve drugačije“, zaključuje Mladenović.
Bonus video: Božo Prelević o kandidaturi, efektu Mićine ostavke i gašenju nacionalističkog požara u Priboju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare