0
Ako se dičimo time da je Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine najstariji u zemlji i regionu, a njegovu vrednost nisu prepoznali oni koji se bave preraspodelom sredstava, onda je on bitan samo nama i publici, kaže za “Novu“ direktorka Narodnog pozorišta Sombor Bojana Kovačević, predsednica Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine (ZPPV), povodom saopštenja u kojem apeluju na nadležne da obrate pažnju na kulturni značaj ove manifestacije.
U njemu se, između ostalog, ističe da je „odsustvo adekvatne podrške od, pre svega Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama a zatim i Ministarstva kulture Republike Srbije, dovelo je organizatore Festivala do ključnog pitanja – Kome je on potreban?“.
Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (FPPV) osnovan je daleke 1947. u Novom Sadu. Posle gašenja nekih teatara održava se sporadično 1953, 1956. i 1957. godine. Od 1959. nastavlja sa radom, a od 1960. nosi naziv Susret pozorišta Vojvodine. Obnavljanjem rada određenog broja pozorišta, profesionalizacijom na jezicima manjina, bitno je povećan broj predstava za odrasle i decu, te je organizaciono i finansijski bilo nemoguće realizovati ga u trajanju i do 14 dana. Od 2002, uvođenjem selektora, Susret se organizuje kao Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine. Predstave nagrađivane na ovom Festivalu učestvovale su i bile nagrađivane na brojnim festivalima u zemlji i inostranstvu (Bitef, Sterijino pozorje…).
Međutim, i pored bogate istorije, život ove manifestacije visi o koncu. Kako piše u saopštenju, „sredstva koja se prikupe za Festival na konkursima su poslednjih godina u zbiru manja od milion dinara… Zbog selekcionog i takmičarskog karaktera, pozorišta koja dobiju privilegiju i budu odabrana da nastupaju na Festivalu, ubrzo uvide svoju pirovu pobedu budući da iz svojih budžeta moraju da finansiraju dolazak i igranje predstave“.
– Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine je najstariji na Zapadnom Balkanu i to nije samo statitistički podatak, nego činjenica koja govori o delu prošlosti naše struke. Karakteriše ga multikulturalnosti, kao i estetska i ideološka otvorenost i politička tolerancija u različitim pristupima prema teatarskoj umetnosti. Reč je o Festivalu koji je odraz svih vojvođanskih pozorišta i nikada nije pristajao da bude estetizacija jednog političkog stremljenja. Mi smo najponosniji na to jedinstvo u različitostima, i to je uvek dokazivao upravo ovaj Festival i ako ga narušavamo, mi onda ugrožavamo ovu ravnotežu i homogenost – upozorava Valentin Vencel, upravnik Novosadskog pozorišta/Ujvideki szinhaz, i nekadašnji predsednik ZPPV.
Preispitivanje značaja i važnosti ovog festivala traje već jako dugo jer je on poslednjih godina u izuzetno teškoj situaciji što se tiče budžeta.
– Po završetku ovogodišnjeg 71. Festivala, negde krajem aprila, sumirani su rezultati i svi u Predsedništvu ZPPV smo se složli da više nismo u stanju da ga sa toliko malim sredstvima održavamo na nivou na kom on treba da bude posle punih sedam decenija postojanja. Entuzijazam i dobra volja često budu presudni da nešto uspe, ali nikada nisu dovoljni, pogotovo kada je reč o profesionalnom bavljenju bilo kojim poslom – objašnjava Bojana Kovačević.
Poslednje četiri godine domaćin festivala je Narodno pozorište „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, koje je najviše puta bilo u toj ulozi jer se pokazalo kao izuzetan organizator.
– Od Grada Zrenjanina, Festival svake godine dobije 1.000.000 dinara i to su jedina sigurna sredstva na koja možemo da računamo. Kod Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture apliciramo na konkursima. Ove godine smo dobili ukupno 950.000 dinara. Ta sredstva nisu dovoljna za održavanje pozorišnog festivala na kome se prikaže šest večernjih i pet predstava za decu, koje predstavljaju ono najbolje iz vojvođanske pozorišne produkcije – objašnjava Bojana Kovačević.
Ova sredstva, pojašnjava, uspevaju da pokriju izuzetno male honorare selektora i žirija, nagrade, i eventualno troškove boravka i puta gostiju i novinara.
– Očekivano, sva ta plaćanja kasne po nekoliko meseci dok se konkursi ne okončaju a sredstva ne budu prebačena Zajednici profesionalnih pozorišta Vojvodine. Učesnici su stoga prinuđeni da sami snose troškove svog učešća, što nije slučaj ni sa jednim i mnogo manje ozbiljnim festivalom.
Iz svih tih razloga, dodaje, nezadovoljstvo među pozorištima je veliko, neki teatri su se isključili iz mogućnosti da uopšte uđu u selekciju jer nemaju sredstva za učešće.
– Shodno tome, Predsedništvo Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine je odlučilo da zauzme stav da je bolje da Festivala ne bude ako će on posle punih 70 godina održavanja biti u ovakvoj situaciji, a smatramo da dugujemo i sebi i publici i stručnoj javnosti da budu upoznati o čemu je reč – zaključila je Bojana Kovačević.
Za sada je reagovala samo Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) koja je tražila od predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića da „spreči urušavanje i gašenje“ ovog Festivala i upitala da li je problem to što je u njegovom nazivu „Vojvodina“ koju, kako su naveli, „nacionalistička i antivojvođanska pokrajinska garnitura želi potpuno da unizi“.
Inače, 72. izdanje Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine trebalo bi da se održi na proleće. Da li će ga biti, zavisi od konkretne podrške Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Ministarstva kulture Srbije.
Bonus video: Premijera opere „Deca“ u Narodnom pozorištu u Beogradu
