Toni Ronconi, direktor za igrače NBA ligaša Dalasa, posetio je Beograd i za portal Nova.rs otkrio kako je mladi Slovenac završio u Teksasu. On je govorio i o srpskim igračima i selektoru Igoru Kokoškovu, s kojim je sarađivao u Detroitu.
autor: Đorđe Matić
Planetarna zvezda Luka Dončić već drugu godinu sija punim NBA sjajem, iako je tek napunio 21 godinu. Još jedna potvrda (u nizu) njegovih vanserijskih kvaliteta stigla je nedavnim izborom u startnu petorku jednog od dva ol-star tima.
PROČITAJTE JOŠ
Stručnjaci, bivši i sadašnji igrači, mediji, ljubitelji košarke širom planete, gotovo svakodnevno se utrkuju u hvalospevima slovenačkom vunderkindu zbog koga su generalni menadžer Dalasa Doni Nelson i direktor za igrače Toni Ronconi, rizikovali posao!
Da, upravo tako, iako sa sadašnje distance izgleda neverovatno. Kada je pomenuti dvojac dva meseca pre drafta 2018. došao kod vlasnika kluba Marka Kjubana, sa jedinom idejom da izaberu Luku, on ih je pitao da li su spremni da stave svoje ugovore na sto, ukoliko se izbor ne pokaže kao dobar.
“Možda je tada nekome sa strane izgledalo da smo bili ludi što smo rizikovali svoje poslove, ali Doni i ja, koji smo prijatelji poreko 30 godina, nijednog trenutka nismo osetili to, jer smo obojica bili sigurni u Lukin neverovatan potencijal”, otkriva za Nova.rs Ronconi iza koga je tri decenije skautinga, čiji notes je prvi prvi zabeležio silan broj tada nepoznatih imena čak i u lokalnim okvirima, a kasnije velike NBA zvezde.
Tako je i Lukino ime upisao velikim slovima 2013, u vreme kada je slovenački reprezentativac imao tek 14 godina.
“Bio sam oduševljen i šokiran nivoom njegove sigurnosti, jer nikad nisam video da dete koje se nije čak ni razvilo, igra bez straha, sa sigurnošću, u čemu je sličan s najboljima, Džordanom, Brajantom. Postoje stvari na kojima treba da radi, ali kod njega se vidi nešto posebno. Još od Divca, Stojakovića, generalno u Evropi, nisam ugledao nikoga da u toj starosnoj dobi dominira igrom kao Luka. Njegove ruke, noge i mentalne sposobnosti… Neverovatno. Sećam se meča Madriđana i Oklahome… Iako 16-godišnji klinac, nije se uplašio da se takmiči. Ima spretne ruke i noge, najbolje što sam ikada video. Ali njegove mentalne sposobnosti su najbitnije. Doni je preko 30 godina radio ovo, a sa Lukom smo osetili nešto što do sada nismo. Ako me pitate da li sam mislio da će biti ovo što je sada i što će biti kasnije, mislio sam da bi to moglo da se razmotri“.
Morao je Dalas, kada su Ronconi i Nelson mlađi (sin legendarnog NBA trenera Dona Nelsona) stavili sve na sto, da razmotri kako da Dončić ne ode u „pogrešne“ ruke.
„Mark nam je rekao da ako smo sigurni, onda hajde da to i uradimo. I krenuli smo. Doni i ja smo došli na fajnal for Evrolige u Beogradu, gde je Real osvojio titulu. Ostali smo u hotelu, nismo baš izlazili. Bili smo jedino zabrinuti da Luku ne uzme neko pre nas. Na kraju sve je ispalo dobro“.
Kjubanove nedoumice su vrlo brzo nestale, pa sada zadovoljno „trlja ruke“…
„Veoma je srećan, jer voli internacionalnu košarku. Proučava je i gleda. Ako bacite pogled na naš tim, primetićete da imamo sedam stranaca, ali to nije bitno da bismo pronašli najboljeg igrača“.
U Mavsima je i Boban Marjanović.
„Ima ulogu koja mu odgovara i verovatno jedna od najboljih ličnosti koje smo imali u Dalasu. Svi ga vole, trener, igrači, navijači. Zna kako s ljudima, odličan je za svlačionicu. Ne želimo da ga izgubimo iz tima, jer smo veoma smo srećni s njim. Kad igra – neverovatan je“.
Dok Ronconi priča, nižu se sva imena koja je Toni prvi „namirisao“ da imaju NBA potencijal, od Vang Ži Žija, prvog Kineza koji je obukao dres sa etiketom najjače lige na svetu, preko Dirka Novickog, Jao Minga, Željka Rebrače, Darka Miličića. Kod pominjanja srpskog centra koga je Detroit, upravo na njegovu inicijativu (tada je bio direktor skautinga Pistonsa) „pokupio“ kao drugog pika, momentalno staje u gard.
„Ja sam i dan danas Darkov veliki fan. Kažu greška. Zašto? Imao je dobru NBA karijeru, igrao je preko osam godina u najjačoj ligi na svetu. Pogledajte njegove utakmice u Orlandu“.
Ipak nije bio ono što je trebalo da bude u Detroitu, s obzirom na to da je izabran ispred Karmela Entonija, Krisa Boša, Dvejna Vejda i još nekolicine budućih stanovnika „Kuće slavnih“.
„Da se razumemo, Darko je bio izuzetno talentovan igrač, spreman odmah da igra i to niko ko razume košarku, ne može da ospori, i ne sumnjam da bi mnogi da su bili na našem mestu, izabrali upravo njega. Da li je mogao da igra više kod nas? Pa jeste, ali nama se ukazala šansa da napadnemo titulu, što smo na kraju i učinili“, pojašnjava Toni, koji od Miličića nije odustao ni kada je bio asistent generalnog menadžera Minesote.
Ponovo se potrudio da ga angažuje.
„I uspeli smo. Sećam se, igrali smo sa Oklahomom. Dao je 28 poena. Bila je to velika utakmica za njega. Ljudi zaboravljaju da je ponekad potrebno i malo sreće da se neke kockice slože, ali Darko nema za čime mnogo da žali“.
Gotovo cela NBA, osim Denvera, žali što 2014. nije videla potencijal Nikole Jokića koji je draftovan tek u drugoj rundi, sa 41. pozicije….
#related-news_0
„Nikola je verovatno jedan od najtežih igrača za objašnjenje, van svih šablona… Ukratko, stvar s njim je da zna kako da igra, veliki igrač. Ima odliku koja krasi Evropljane, slično kao Luka. Ključ je u njihovom evropskom mentalitetu. Sve je u pobedi, ništa se ne svodi na individualizam. Šokiran sam koliko je Luka sposoban da radi pod pritiskom, spreman je da uvek preuzme odgovornost ako promaši i izgubimo utakmicu. To je nešto što nikad nisam video. Pokazuje igračima i celom svetu da ne moraš da budeš najbrži ili da skočiš najviše, već da je veština ta koja je bitna. Daću vam primer Oskara Šmita i Dejana Bodiroge koji nikada nisu dobili pravi poziv u NBA, odnosno sve vreme su igrali van SAD, a tvrdim danas bi bili zvezde. Pa vi najbolje znate Dejana, kada je se odlučuje utakmica, samo mu dajte loptu u sklonite se…“
Bez ustezanja priča o ostalim strancima u NBA, osim o Bogdanu Bogdanoviću. Odmah objašnjava zašto.
„Bogi je na leto slobodan igrač, pa prema NBA pravilima ne smem da komentarišem“.
Ali sme njegovog saigrača u Kingsima Nemanju Bjelicu.
„Kako da ne“, odmah se Ronconiju razvezao smešak, jer je Nemanja bio jedan od njegovih ljubimaca. „Šta mislim o njemu može da vam otkrije podatak da sam bio u Minesoti kada smo ga draftovali. Još jedan odličan igrač iz Srbije i drago mi je što pokazuje veliki kvalitet“.
Još jedna Tonijeva veza sa Srbijom je naš selektor Igor Kokoškov, s kojim je sarađivao u Detroitu.
„Igor je odličan. Uz veliko znanje koje je sticao sa obe strane okeana, poseduje i ogromno isksutvo. Sjajna kombinacija. Igrači ga poštuju, timovi ga poštuju. Napravio je fenomenalan rezultat sa Slovenijom i ne sumnjam da će sa Srbijom“, ne priča Toni iz kurtoazije, jer i sam ima čak pet godina u nacionalnom timu SAD, kao direktor.
„Osvojili smo tri zlata, dva na olimpijskim igrama, 2008. i 2012, kao i svetsko zlato 2010. Imao sam sreću da uvek budem okružen dobim igračima”.
Jedan od njih je bio Kobi Brajant, zlatni momak iz Pekinga 2008. i Londona 2012, s kojim je imao sjajan odnos.
„Mnogo sam tužan. Strašno je ono što se desilo njemu i njegovoj porodici. Bio je mlad, imao je samo 41 godinu. Kada se tako nešto strašno desi, stanete, razmislite, kažete sebi: ne treba brinuti o stvarima koje ne možeš da kontrolišeš, samo uživaj u životu“.
Za kraj, nemoguće je zaobići Dirka Novickog, po mnogima, najboljeg stranca ikada u NBA.
„Dirk nije samo košarkaš koji je postavio mnoge rekorde, doneo do sada jedinu titulu Dalasu, pokupio silna priznanja. On je osoba koja je promenila igru visokih igrača, ili da budem još jasniji, osoba koja je promenila NBA“.
Život čelnika Dalasa čini se lak, ali samo na prvi pogled, jer lični na život modernog nomada, spremnog da u svakom momentu podigne kofer i uputu se na bilo koju tačku sveta.
„Za više od dve decenije posetio sam preko 97 zemalja, a teško je i pokušati da nabrojim gradove i dvorne. Uvek idete negde zbog igrača. Godišnje provedem 30 odsto vremena na NBA utakmicama, 40 odsto na koledžima, a preostalih 30 u inostranstvu“.
Ističe dve internacioalne destinacije: Srbiju i Australiju.
„Kod vas u region dolazim najmanje dva, tri puta u sezoni. Volim Beograd, jedan od mojih omiljenih gradova, zbog ljudi, hrane i naravno košarke“.
Za Australiju je vezan još od igračkih dana…
„Jedan od mojih najboljih prijatelja, Leri Kestelman, je vlasnik australijske lige. Stvarno radi odličan posao u promovisanju lige. Dovodi njihove timove u NBA i obratno. Pogledajte njihovu reprezentaciju, takođe i rast NBL koja je preko „next generation“ programa je privukla veliki broj Amerikanaca sa NBA potencijalom. Ako mene pitate, Australiju bih uporedio sa, na primer Španijom ili Srbijom“.
