Žan Tabak, nekadašnji hrvatski reprezentativac, već dugo godina trener, čija je supruga bila tri nedelje u madridskoj bolnici zbog koronavirusa, poručio je kako nije vreme za sport jer se odvija borba na život i smrt.
“Prošli mesec bio je jedan od najtežih u mom životu. Vratio sam se 14. marta iz Poljske, koja je među prvima otkazala sve događaje i zatvorila granice. Kada sam se vratio u Španiju, pronašao sam suprugu sa simptomima koronavirusa.Bila je u bolnici tri nedelje. Srećom, odande se vratila se kući, pa je to unelo veliku radost u našu porodicu”, ispričao je Tabak za “Radio Marku”.
ACB liga je stopirana 14. marta, a zasad je nepoznato da li će da bude nastavljena.
“Nisam stručnjak, niti doktor, jer to nije moje zanimanje. Slušam šta kažu eksperti, pa im verujem. Ne mogu da govorim objektivno, jer je situacija uticala na mene iz prve ruke. Tokom tri nedelje sam obavljao poziv za pozivom sa doktorima u bolnici Zarzuela blizu moje kuće, očekujući šta će da mi kažu, da li mi supruga živa ili nije. Meni nije normalno da se govori o sportu sada. Živim sport, od 14 godine sam u košarci koja je moj život, sve mi je dala, ali potrebno je malo bolje da se promisli. Na prvom mestu su životi. Kasnije ćemo da razmišljamo o sportu, kulturi, koncertima…Sada je reč o životu ili smrti.”
PROČITAJTE JOŠ
Hrvatski stručnjak je proteklih šest meseci vodio Zijelonu Goru s kojom je osvojio titulu pošto je tamošnje prvenstvo prekinuto.
“Imao sam već ranije ovakvo iskustvo tokom rata u Hrvatskoj kada je bila prisutna mešavina vanrednog stanja i sporta. U prvom trenutku kada je zaustavljeno Prvenstvo Poljske nije se znalo hoće li se više igrati, niti se išta znalo u VTB ligi koju smo igrali, a koja je takođe preknuta. Kada su nam saopštili da smo prvaci jer više ne igr, bio sam lično tužan. Meni su sport i košarka dali sve u životu pa volim da se stvari odvijaju na sportski, korektan način. U košarci mora da se igra doigravanje kako bi se videlo ko je zaista najbolji. Inače, nisam veliki zagovornik fajnal fora ili eliminacionih utakmica, iako se to možda sviđa publici, jer one znače da je jedan dan jedna ekipa bolja, a drugi dan može biti bolja druga ekipa. Ali, s druge strane mi smo čitavo vreme dominirali u Poljskoj uprkos tome što nismo počeli kao favoriti.”
Tabak je prvi hrvatski igrač za NBA prstenom. Osvojio ga je sa Rokitsima (1995), koji su iskoristili odmor Majkla Džordana da dve sezone zaredom budu vladari najjače lige na svetu.
“Džordan je jedan i jedinstven. Igrao sam protiv dvojice igrača koja su obiežila NBA. Jedan je Džordan. Nije pravdeno da ga upoređujete sa sadašnjim igračima jer su to različite epohe. Dominirao je igrom u svakom aspektu, fanatični radnik i pobjednik. Radio je što je potrebno da pobedi. Gurao je sve oko sebe da rade što je potrebo za pobedu. Mnogo je dobrih igrača, ali malo je onih koji tako uiču na saigrače. Drugi takav je Hakim Olajdžuvon.”
Poput većine sportskog sveta i Tabak prati “Poslednji ples”, serijal o šestoj šampionskoj sezoni Bulsa, koju je on gledao u dresovima Toronta i Bostona…
“Kada si igrač kao da si u brzom vozu koji juri 300 na sat. Unutra si sa saigračima, i ne primećuješ ništa što se događa spolja. Sve prolazi brzo, iz emocije u emociju. Sada, sa 50 godina, mogu da gledam na neke stvari iz svoje karijere. To je bila epoha kada sam bio u NBA i sve video na licu mesta, isto kao Toni Kukoč koji je bio u toj ekipi, i ja sam znao za mnogo stvari koje su se događale. Ali, ovo je dokumentarac holivudsjog tipa. Ne čini mi se da objektivno prikazuje stvari i ono šta se zaista događalo. Prikazuje samo iz jednog ugla”, zaključio je Tabak.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar