Čudan je čovek Ergin Ataman. Dobar, štaviše, odličan trener, ali se ne može reći da je najprijatnija osoba na svetu.
To je na svojoj koži osetio nekadašnji košarkaš, a sada potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije Igor Rakočević.
PROČITAJTE JOŠ
Jedan od najboljih bekova u istoriji evropske košarke je u svojoj poslednjoj sezoni u Efesu bio najbolji strelac Evrolige, međutim nije imao najbolji odnos sa trenerom.
„Nisam imao baš dobru vezu sa Atamanom. Jednog jutra me je poslao na trčanje u šumu u sedam ujutru. Morao sam da ustanem u pet, to mi je bilo u redu jer volim da vežbam ujutru. U šumu je poslao kondicionog trenera i mene, trener me je odvezao tamo, padala je sitna kiša… Trener mi je rekao da ne trčim, bilo je nemoguće, mnogo blata… Nigde nikoga. Rekao sam da ću da trčim, bilo je blatnjavo, užasno, hladno…“, rekao je Rakočević.
Ali, to nije bila najgora stvar na svetu.
„Video sam deset, 12 divljih pasa usred staze. Čopor. Nisu se pomerali, videli su me. Stao sam. Nisam znao šta da radim, da odem nazad ili da krenem prema njima. Krenuo sam, jedan je zalajao, svi su krenuli da me jure. Morao sam da se popnem na jedno brdašce. Bilo je opasno, čak i po život. Sve sam uradio da bih pobegao od njih, popeo sam se na brdo i nastavio da trčim. Nisu mogli da nastave da me jure“, dodao je Rakočević.
Kako je istakao, bio je veoma uplašen…
„Ali, bilo je i zabavno. Ovo sam ranije ispričao samo Boštjanu Nahbaru“, zaključio je Rakočević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar