Kako vreme odmiče, nacionalni šampionati donose odluke da proglase kraj. Na prinudnom odmoru do početka priprema za sledeću sezonu su klubovi iz Litvanije, VTB lige, Grčke, Italije… Tek nekolicina velikih takmičenja u Evropi, među kojima je sigurno najveće Evroliga, još nisu doneli završni sud da li se vraćati na teren…
“Mnogo teško pitanje. Situacija se menja iz dana u dan u većini zemalja. Čekamo ‘tipping point’ (tačku preokreta) posle koje bi opasnost od pandemije počela da splašnjava. Ima tu mnogo faktora koji utiču na eventualni nastavak sezone. Nije samo u pitanju puka zdravstvena sigurnost, već uspostavljanje redonih avio veza, dozvola kretanja na svim teritorijama… Iskreno, nisam veliki optimista, ali Evroliga se maksimalno trudi da odradi simulaciju svih opcija”, kaže za Nova.rs Boštjan Nahbar, dugogodišnji NBA i evroligaški internacionalac, a danas direktor Evroligaške asocijacije igrača (ELPA).
Koji bi krajnji rok bio za donošnjene konačne odluke?
“Mislim da do prve nedelje maja treba da se vidi da li može da se spasi sezona, odnosno kada bi mogao da krene nastavak. Najkasnije bi sredinom maja trebalo da se okupe timovi. Posle toga bi usledile tri nedelje priprema kako bi se podigla forma na zadovoljavajući nivo, a zatim bi, po ubrzanom rasporedu, odigrali ostatak mečeva do 19. jula.”
PROČITAJTE JOŠ
Zašto bi to bio krajnji rok za završetak sezone?
“U tom slučaju bi igrači imali minimalno mesec i po dana za oporavak i odmor do sledeće sezone koja će trajati najmanje deset meseci. Mislim da bi to bilo prihvatljvo, jer da je sve bilo kako treba većina igrača bi završila sezonu polovinom juna, dok bi ne mali broj njih igrao kvalifikacije za Olimpjske igre do 28. juna, tako ne bi bili preterano duže na terenu od prvobitno planiranog.”
Šta kažu sami igrači?
“Naravno da žele da igraju košarku i da bi voleli da se što pre vrate na teren. Brinu se više zbog eventualnih povreda koje bi mogle da nastanu tokom ponovnog aktiviranja sezone, pošto dugo nisu imali trening. Ali, s druge strane su svesni da bi nastavak sezone finansijski pomogao igračima i kubovima, gledano u budućnost.”
Uveliko se priča o revidiranju ugovornih obaveza. Pojedini klubovi će isplatiti pune sume, drugi su pak smanjili, dok u određenim sredinama (još) nema dogovora.
Rezultati ELPA
Malo je u javnosti poznato koliko je postigla ELPA za kratko vreme postojanja.
“Možda nismo radili na medijskoj ekspoziciji, jer smo se trudili da se usredsredimo na igrače. Nabrojaću vam samo nekoliko poteza. Uspeli smo da uklonimo lepljene reklame na terenu koje su značajno uvećavale rizik od povreda. Igrač sada ima pravo da zatraži stručno mišljenje drugog doktora, a ne samo klupskog. Pripreme svakog tima počinju istog dana, uz poštovanje dinamike treninga tokom sezone. Još jedna stvar koja se sa strane čini da nije važna je da svaki igrač na putovanju ima svoju sobu. Naša velika pobeda je pravilo po kome ako igrač pismeno saopšti da mu kasni isplata, ELPA ima pravo da zatraži izveštaj od kluba koji, sve dok ne izmiri dugovanja, ne može da registruje drugog košarkaša”, objašnjava Nahbar.
“Već sam rekao da igrači razumeju situaciju, odnosno da bez utakmica nema prihoda od karata, TV prava, sponzora. ELPA se sa Evroligom trudi da pomogne kako bi klubovi i igrači postigli ugovor oko uslova prihvatljivih za obe strane. Mnogo je lakše dogovoriti se, nego ići na sud čiju odluku ne možete da prejudicirate. Može da se desi da jedna ili druga strana izgubi sve i to posle dugog čekanja. Hajde da vidimo da ostane poverenje koje je već izgrađeno, jer jedni bez drugih ne mogu. I ‘sutra’ treba da se igra košarka, na zadovoljstvo svih.”
Ovosezonski ugovori igrač važe najkasnije do 30. juna. Kako prevazići tu stavku, ukoliko se sezona uđe u jul?
“Vrlo je jednostavno, svaki klub i svaki igrač bi morali da potpišu aneks ugovora koji bi ih štitio do kraja takmičenja”.
Veliki broj internacionalaca je otišao kući, posebno američkih igrača koji su značajan igrački kadar evroligaških ekipa.
“Pre nego što se bude donosila odluka o nastavku sezone, mora da se vidi mogućnost njihovog povratka, zbog zdravstvene situacije sa obe strane Atlantika. Ako oni ne bi igrali, s obzirom na to da čine samo kvantitativnu trećinu igračke populacije u Evroligi, da ne procenjujemo kvalitet, mislim da završetak ne bi bio regularan, odnosno ne bi imalo nikakvog smisla da se igra”, jasan je Nahbar.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
