Ima Ljubomir Simović nekoliko prelepih stihova. Ima ih i više, verovatno, ali ove sam zapamtio, inače su deo pesme „Krunisanje bundeve“: Otkako je na glavu stavio krunu, to više nije onaj isti čovek! Ajde što je kruna promenila njega, na njegovu je glavu nataknuta, ali zašto je promenila i nas?