Nikada ne citiram sebe ( tako nešto mi je odurno i pretenciozno), ali uvek ima presedan. Kada su se prošle godine Australijanci, ali i ovdašnji ovisnici o „Fajzeru“ i žabe sklone potkivanju sproću poštovanja Njihove Svetosti procedure, protokola i takozvanih civilizacijskih uzusa iživljavali nad najboljim teniserom sveta ( verovatno svih vremena) napisao sam u kolumni posvećenoj tom čemernom igrokazu sledeće: „Jedan čovek sa velikim Č našao se pred malim ljudima iz planetare pripizdine koji su, u skladu, sa njihovom malenkošću i sitničavošću, rešili da – iživljavajući se na boljem i većem od sebe, u svakom pogledu – malo i sebi daju na značaju i pokušaju da porastu, ne razumejući da je nerastima visinica prirodno zadata i da se tu ne može ništa popraviti, makar i streljali Gorostasa.“